НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ КАО ШТО ЈЕ БИЛО Генерација Z преузима тржиште рада и мења услове запошљавања
Генерација Z, која чини приближно 30 одсто светске популације, убрзано заузима важну улогу на глобалном тржишту рада, а предвиђа се да ће до 2026. године њен удео достићи исти проценат и међу запосленима.
Оно што се дешава на глобалном нивоу, дешава се и у Србији, а то су потврдили и резултати истраживања које је недавно спровео Стартуј Инфостуд који указују на значајне промене које генерација Z доноси у пословно окружење, али и на изазове са којима се суочава на почетку каријере.
У истраживању је учествовало 1.805 младих у Србији, а циљ је био да се стекне дубљи увид у њихове ставове и искуства на тржишту рада. Будући да генерација Z уноси нове перспективе и енергију у радно окружење разумевање њихових потреба и очекивања од стране послодаваца не само да може помоћи у превазилажењу тренутних изазова, већ и допринети стварању динамичног, продуктивног и хармоничног тржишта рада.
Многи млади наводи да раде послове који нису повезани с њиховим образовањем, а половина запослених разматра промену послодавца, најчешће због ниских примања и ограничених могућности за напредовање.
Финансијска очекивања
Финансијска очекивања ове генерације додатно осликавају њихове амбиције.
Млади у просеку очекују почетну плату од 89.345 динара, док им је жељена плата током каријере готово двоструко већа - 172.963 динара.
Истраживање је показало и да су кључни фактор у привлачењу и задржавању младих талената су флексибилни модели рада. Генерација Z вреднује равнотежу између пословног и приватног живота, па је могућност рада с различитих локација често одлучујућa приликом одабира послодавца. Ови модели омогућавају већу продуктивност, смањење стреса и бољу прилагодљивост потребама запослених, што се показује као витално за генерацију која је навикла на технологију и динамичан начин живота.
Оптимизам остаје присутан код 70 одсто младих, који верују у позитиван развој своје каријере. Осећај забринутости чешћи је код старијих испитаника и оних који се суочавају с несигурношћу на тржишту рада или недовољном подршком за почетнике.
При избору послодавца, млади истичу значај доброг односа према запосленима, могућност напре-
довања и стабилност радног места. Zанимљиво је да 66 одсто не би прихватило рад у компанијама где постоји раскорак између слике која се промовише у јавности и стварних услова рада. Резултати су показали и да су мушкарци склонији предузетништву и раду у стартаповима, а жене преферирају стабилније позиције у великим организацијама.
Д. Млађеновић