СРПСКИ ПРОИЗВОДИ НА УДАРУ АМЕРИЧКИХ САНКЦИЈА Извозимо све, од хране за животиње до муниције
Амерички председник Доналд Трамп почео је да испуњава предизборна обећање, те је царинама ударио на Канаду, Мексико и Кину, а мале су шансе да ће се извући и Европска унија.
Оно што нас највише брине свакако је питање шта ће бити с извозом робе из Србије.
Да ли ћемо ми бити на удару зависи наравно, пре свега, од политичке воље Трампове администрација, али и питања да ли ће се царине уводити и на земље кандидате за ЕУ, а не само за чланице ЕУ и да ли ће важити и за државе које мање извозе него што извозе у САД, а са Србијом је управо то случај. Трамп, наиме, тврди да нове намете уводи земљама које искоришћавају САД јер тамо само извозе, а ништа од Америке не купују.
- Нове царине на робу из Мексика, Канаде и Кине, које је увео амерички председник Доналд Трамп, забрињавају и Србију, имајући у виду да ће, вероватно, и Европа бити погођена неком врстом увођења протекционистичких мера Америке, што може да се одрази на нашу земљу - изјавио је помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић.
- Ми се надамо, имајући у виду да је Србија земља кандидат за чланство у Европској унији и да имамо споразум о слободној трговини, да би кроз одређене канале дипломатије могло да се утиче на то да земље кандидати буду изузете од тога - рекао Станић Танјугу.
Он је додао негативне последице по српску привреду могу бити знатне.
- У овом тренутку не можемо да знамо каква ће дугорочно бити политика Америке, али како је сада најављено, реч је о жестоким мерама, бар је тако речено декларативно. Оно што је на неки начин упало у очи аналитичарима јесте што те претње још нису толико у реалном смислу изражене према Европи. Међутим, како читамо у медијима, пре свега западним, они као да такође припремају Европу на царине које би увео Трамп - рекао је он.
Последице се неће осетити брзо
Последице евентуалног увођења царина се, према Станићевим речима, код нас не би осетиле брзо, јер ефекат преливања увек захтева одређено време и прво се појављује у оним земљама које су највише укључене у међународне токове, а то су обично најразвијеније земље.
Касније се прелива и на друге земље и у њима се дуже задржава и манифестује у дубљој рецесији, као што је било и у случају инфлације. Станић сматра да се тако нешто може очекивати и у случају царина.
Према његовим речима, највише би биле погођене металска и хемијска индустрија, које чине 60 одсто нашег извоза. Према подацима које су из ПКС достављени Дневнику, током 2023. године остварена вредност укупне спољнотрговинске размене Србије и САД износи 1,145 милијарди долара, а Србија је једна од ретких земаља на планети која има негативан салдо са САД јер смо имали дефицит од 31 милион долара. Вредност извоза 2023. године износила је 557 милиона долара. С друге стране, увоз је био тежак 558 милиона. У овом периоду покривеност увоза извозом износила је 95 одсто.
Према подацима ПКС, током новембра прошле године из Србије за Америку ишле су спољне пнеуматске гуме за аутобусе, камионе и за путничка возила, делови за моторе, храна за псе и мачке, муниција за пиштоље и аутоматске пушке, као и остала муниција, битумен ролне за изолацију… Наравно, управо би се ови производи могли наћи на удару евентуалних америчких царина.
С друге стране, из Америке су увожени делови турбомлазних мотора, авиони неоперативне масе преко 2000 (ова роба је увезена за ремонт или поправку и иста ће бити враћена у САД), лекови за малопродају, реагенси, дијагностички и лабораторијски, камени угаљ…
Иначе, по подацима из новембра прошле године, на ранг-листи земаља у које Србија извози САД су на 18. месту, од укупно 226 земаља.