SRPSKI PROIZVODI NA UDARU AMERIČKIH SANKCIJA Izvozimo sve, od hrane za životinje do municije
Američki predsednik Donald Tramp počeo je da ispunjava predizborna obećanje, te je carinama udario na Kanadu, Meksiko i Kinu, a male su šanse da će se izvući i Evropska unija.
Ono što nas najviše brine svakako je pitanje šta će biti s izvozom robe iz Srbije.
Da li ćemo mi biti na udaru zavisi naravno, pre svega, od političke volje Trampove administracija, ali i pitanja da li će se carine uvoditi i na zemlje kandidate za EU, a ne samo za članice EU i da li će važiti i za države koje manje izvoze nego što izvoze u SAD, a sa Srbijom je upravo to slučaj. Tramp, naime, tvrdi da nove namete uvodi zemljama koje iskorišćavaju SAD jer tamo samo izvoze, a ništa od Amerike ne kupuju.
- Nove carine na robu iz Meksika, Kanade i Kine, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, zabrinjavaju i Srbiju, imajući u vidu da će, verovatno, i Evropa biti pogođena nekom vrstom uvođenja protekcionističkih mera Amerike, što može da se odrazi na našu zemlju - izjavio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.
- Mi se nadamo, imajući u vidu da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i da imamo sporazum o slobodnoj trgovini, da bi kroz određene kanale diplomatije moglo da se utiče na to da zemlje kandidati budu izuzete od toga - rekao Stanić Tanjugu.
On je dodao negativne posledice po srpsku privredu mogu biti znatne.
- U ovom trenutku ne možemo da znamo kakva će dugoročno biti politika Amerike, ali kako je sada najavljeno, reč je o žestokim merama, bar je tako rečeno deklarativno. Ono što je na neki način upalo u oči analitičarima jeste što te pretnje još nisu toliko u realnom smislu izražene prema Evropi. Međutim, kako čitamo u medijima, pre svega zapadnim, oni kao da takođe pripremaju Evropu na carine koje bi uveo Tramp - rekao je on.
Posledice se neće osetiti brzo
Posledice eventualnog uvođenja carina se, prema Stanićevim rečima, kod nas ne bi osetile brzo, jer efekat prelivanja uvek zahteva određeno vreme i prvo se pojavljuje u onim zemljama koje su najviše uključene u međunarodne tokove, a to su obično najrazvijenije zemlje.
Kasnije se preliva i na druge zemlje i u njima se duže zadržava i manifestuje u dubljoj recesiji, kao što je bilo i u slučaju inflacije. Stanić smatra da se tako nešto može očekivati i u slučaju carina.
Prema njegovim rečima, najviše bi bile pogođene metalska i hemijska industrija, koje čine 60 odsto našeg izvoza. Prema podacima koje su iz PKS dostavljeni Dnevniku, tokom 2023. godine ostvarena vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije i SAD iznosi 1,145 milijardi dolara, a Srbija je jedna od retkih zemalja na planeti koja ima negativan saldo sa SAD jer smo imali deficit od 31 milion dolara. Vrednost izvoza 2023. godine iznosila je 557 miliona dolara. S druge strane, uvoz je bio težak 558 miliona. U ovom periodu pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 95 odsto.
Prema podacima PKS, tokom novembra prošle godine iz Srbije za Ameriku išle su spoljne pneumatske gume za autobuse, kamione i za putnička vozila, delovi za motore, hrana za pse i mačke, municija za pištolje i automatske puške, kao i ostala municija, bitumen rolne za izolaciju… Naravno, upravo bi se ovi proizvodi mogli naći na udaru eventualnih američkih carina.
S druge strane, iz Amerike su uvoženi delovi turbomlaznih motora, avioni neoperativne mase preko 2000 (ova roba je uvezena za remont ili popravku i ista će biti vraćena u SAD), lekovi za maloprodaju, reagensi, dijagnostički i laboratorijski, kameni ugalj…
Inače, po podacima iz novembra prošle godine, na rang-listi zemalja u koje Srbija izvozi SAD su na 18. mestu, od ukupno 226 zemalja.