ТУРИЗМУ JE ДОСТА СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ, ШТА АКО БУКИНГ ОДЕ ИЗ СРБИЈЕ? Проблем су платформе које раде нелегално

Прошле седмице, министар туризма Хусеин Мемић изјавио је да је "у туризму који се стално развија и доноси све већи девизни прилив, доста и сиве економије, а да су највећи проблем корисници приватног смештаја и стране платформе које код нас раде нелегално“, чиме је уперен прст на глобалну платформу Booking.цом.

Booking, међутим, кривицу пребацује на особе које у Србији издају станове, а не плаћају порез, док представници формалног туристичког сектора тврде да овакви станодавци заправо доводе своје клијенте "у опасност“ и зато позивају на веће ангажовање државних органа у откривању оваквих непријављених конкурената.

Шта каже Booking на ове "оптужбе“?
У одговорима за Нову економију Booking наводи како су спремни на сарадњу са надлежним органима како би едуковали своје партнере (издаваоце смештаја) о њиховим законским обавезама.

"Приликом пријављивања за оглашавање смештаја на нашој платформи, пружаоци услуга морају прихватити наше услове коришћења, потврђујући да имају законско право да изнајмљују свој смештај", наводе у овој компанији.

Исто тако, додају како Booking има и успостављен поуздан процес којим надлежни органи могу пријавити евентуалне неправилности у вези са оглашеним објектима, а да ће они брзо реаговати и уклонити објекте ако се утврди да не послују у складу са локалним законима.

Издаваоци смештаја не знају које су им обавезе?
Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YУТА), истиче како "сива економија представља велики проблем и то не само у домену приватног смештаја, већ и у домену агенцијског рада с обзиром на то да на друштвеним мрежама имамо на десетине, чак стотине организатора путовања који продају путовања, а нису регистровани у прописаном регистру и не плаћају обавезе према држави“.

Држава је законом уредила да свако ко пружа услуге смештаја мора бити регистрован и мора у паушалном износу плаћати порез.

Он наводи пример како је за стан у Београду порез у просеку од 600 до 700 евра годишње - што за неког ко се тиме бави “и није претерани трошак”.

Сеничић, међутим, објашњава да проблем са сивом зоном делом постоји и због ниских прекршајних казни, при чему посебно истиче оглашавање платформи за изнајмљивање смештаја на друштвеним мрежама.

"У случају да се ухвате преступници, инспекција може да им наплати паушалну казну која износи око 60.000 динара, али ово нас доводи до тога да човек који ради тај посао „схвати“ да му се више исплати да плати две или три казне годишње, него да уђе у процедуру регистрације у систему и плаћања пореза“, објашњава Сеничић.

Ови примери "нелегалних“ активности при издавању смештаја су пре свега „страшан проблем за сигурност путника, јер ту нема контроле по питању квалитета услуга“.

"Ми смо до сада уочили на десетине, а могуће да их има више од тога, станова и кућа које се издају, а уопште нису усклађене са прописима и законом – где се јавља “грешка” Букинга који дозвољава да се такви објекти нађу у понуди на њиховој платформи“, каже Сеничић.

Шта чинити ако Booking оде из Србије?
На питање како би се одразио евентуални одлазак Букинга из Србије, Сеничић одговара да би држава требало да са Букингом разговара о промени правила ове компаније, али да у случају да то не уроди плодом, забрана рада овој компанији "не би био први престанак рада Букинга на територији неке државе, бар привремено“.

"Пример је Турска, која је водила дугачак спор са Букингом услед појаве нелојалне конкуренције, и на крају је успела да наплати неколико милиона евра одштете, а компанија је привремено "угасила“ своје пословање тамо, што је дало јасну поруку Турске да је потребно радити по прописима или се тамо неће радити“, закључује Сеничић.

Више људи који своје станове издају преко Букинга, наводе да процедура пријаве смештаја надлежним органима заправо уопште није компликована, а да "умногоме олакшава пословање јер је све у оквиру закона"

По њима, одлазак Букинга из Србије "не би био проблем“, јер би станове наставили да оглашавају користећи друге платформе и друштвене мреже.

Како наводе, Букинг је "добра станица“ за почетак рада, али су друштвене мреже узеле велики замах, тако да се већина смештаја може управо тако рентирати. Издаваоци станова посебно наводе како би прелазак на друге платформе попут Аирбнб-а био добра опција, али да чак и без сродних платформи, друштвене мреже представљају нов начин оглашавања који је јефтинији, бржи и ефикаснији.

Dnevnik.rs/Mondo.rs, Nova ekonomija, I.L.