ТОП ТРИ ДИГИТАЛНЕ РЕФОРМЕ ЗА 2025. Решити легализацију, парафискалне намете и е-здравствени картон
Увођење јединственог електронског здравственог картона, реформа парафискалних намета кроз увођење електронског плаћања свих непореских намета и свеобухватно решавање имовинско-правних односа на непокретностима, са фокусом на питање легализације, три су највеће дигиталне реформе НАЛЕД-а за 2025. годину.
НАЛЕД је 2024. обележио 18 година рада и симболично је ту годину прогласио годином дигитализације, због глобалне револуције у сфери вештачке интелигенције. Иако реформска очекивања у Србији нису у потпуности испуњена, почетак рада на имплементацији еКартона и еПлаћања представљају позитиван сигнал. Електронски картон треба да омогући ефикасније и доступније здравствене услуге, јер грађани више неће морати да понављају анализе и враћају се код лекара опште праксе по нове упуте. Први пут ће на једном месту бити обједињена комплетна историја болести, а приступ еКартону имаће и сваки лекар коме пацијент то одобри.
– Ове године, 2025, прави је тренутак да се пропишу обавезан електронски обрачун и наплата свих непореских намета, изменом Закона о буџетском систему. Тиме бисмо добили прецизан попис такса и накнада, од републичког до локалног нивоа, који би послужио за укидање парафискалних намета, који су један од три главна разлога за пословање у сивој зони у Србији. Будући да је ово питање ушло у Реформску агенду Владе Србије, очекујемо да ће почетак рада на реформи убрзо почети – каже програмска директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић.
Треба решити и питање неуписаних некретнина које представљају ресурс вредан милијарде евра, што је велики неискоришћени потенцијал наше економије.
– То се може остварити масовним озакоњењем, уз превенцију будуће нелегалне градње, као и упис свих непокретности, уз помоћ правосудних професија. Уз то, у Србији постоји потреба за модернизованим системом припреме и усвајања урбанистичких и просторних аката, који ће бити транспарентан и омогућити грађанима и привреди да утичу на те планове док су још у фази израде – наводи директор Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић.
Говорећи о дигитализацији у глобалу, Васиљевић каже да треба увести могућност да се сваки поступак између грађана и јавне управе спроводи и дигитално, али уз изградњу система подршке, тако да не буду запостављени ни старији и маргинализовани суграђани који нису вични или немају могућност коришћења дигиталних услуга.
Нордијско злато
- Један од највећих ресурса које имају државе Скандинавије јесте поверење грађана, које називају нордијско злато – указује Васиљевић. - У Србији морамо да радимо на изградњи тог поверења грађана према држави, али и приватном сектору, јавним предузећима и професионалним асоцијацијама. Тешко можемо да спроводимо дигитализацију и уводимо вештачку интелигенцију ако не постоји довољно поверење у државне органе да ће управљати нашим подацима како треба. Ту имамо простора за напредак.
Масовнијом употребом еСервиса, којих само на порталу еУправе има више од 350, све се више поставља питање заштите података, које је условљено поверењем грађана у државу.
Е. Д. Н.