ПОСТИГНУТ ДОГОВОР О ЧЕТВРТОЈ РЕВИЗИЈИ И НОВОМ АРАНЖМАНУ Србија у 2024. забележила импресивне макроекономске резултате, поручују из ММФ-а
Међународни монетарни фонд (MMF) закључио је, након двонедељног разговора са представницима Србије, да су макроекономски резултати у држави јаки, привредни раст и тржиште рада снажни, да је инфлација смањена, а да се износ девизних резерви налази на рекордном нивоу.
Закључено је и да је финансијски сектор добро капитализован и ликвидан, као и да се наставља смањење учешће јавног дуга у БДП-у, саопштила је Народна банка Србије.
Разговори су вођени од 3. до 15. октобра, а са тимом ММФ-а успешно је обављено четврто, уједно и последње разматрање спровођења актуелног стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године на период од 24 месеца.
Истовремено, постигнут је договор о економском програму и средњорочним политикама које ће ММФ подржати трогодишњим Инструментом за координацију политика (Policy Coordination Instrument - PCI), који представља нефинансијски, саветодавни инструмент за земље које спроводе снажну економску политику.
Постигнуте договоре требало би у децембру да одобри Одбор извршних директора ММФ-а.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић истакла је да је Србија остварила велики напредак у претходних дванаест година.
"PCI би требало да подржи очување постигнутих резултата, као и наставак спровођења амбициозне реформске агенде", рекла је Табаковић.
Додаје да добијени инвестициони рејтинг и нове оцене ММФ-а представљају потврду добре политике коју спроводи Влада Србије.
"Јачамо нашу економију, а тиме и услове за даљи раст рејтинга. Постоје сви разлози за реални оптимизам, јер овакви услови олакшавају доношење одлука на средњи и дуг рок, тиме и даљи раст запослености и укупан напредак друштва", навела је гувернерка.
Међународни монетарни фонд процењује да ће раст у 2024. години достићи ниво од 3,9 одсто, а да ће затим убрзати на око 4,25 процената у наредним годинама.
Инфлација је, како наводе, враћена у циљани коридор НБС захваљујући мерама монетарне политике и смањењу цена енергената и хране.
Из ММФ-а кажу да ће повећање фискалног дефицита на 2,7 одсто БДП-а у 2024. години бити у функцији финансирања додатних потреба у области инфраструктуре, социјалне политике и одбране.
Очекује се да ће јавни дуг пасти на око 48 одсто БДП-а до краја године и то захваљујући снажним фискалним приходима, снажном економском расту и недавној ревизији БДП-а навише.
Такође, очекује се и наставак континуираног прилива страних директних инвестиција, који ће бити довољни да покрију текући дефицит платног биланса, што је обележило и претходних десет година.
Кључни макроекономски ризици односе се на: екстерну тражњу, цене робе на глобалном тржишту, продубљивање геоекономске фрагментације, као и изложеност пољопривредне производње и економске активности утицају климатских промена и екстремних временских прилика.
Резултати ММФ-а показују и да је Србија изградила довољне резерве и механизме за одбрану од ризика који махом долазе из екстерног окружења.
Девизне резерве и депозити државе су високи, јавни дуг и спољни дуг су одрживи, банкарски сектор је јак, а неопходан је континуитет прудентних политика као додатан важан заштитни механизам, кажу из ММФ-а.
Гувернерка НБС поручује да обезбеђене рекордне девизне резерве и очувана релативна стабилност девизног курса динара према евру остају важан стуб извесности пословања и очувања финансијске стабилности земље.
"Инфлација у границама циља Народне банке Србије, рекордна динарска штедња и најниже учешће проблематичних кредита говоре у прилог монетарној и финансијској стабилности. Све то, уз очекивано убрзање раста БДП-а на распон између четири и пет одсто у наредним годинама, јесте показатељ да је Србија у одличним рукама", истакла је Табаковић, додаје се у саопштењу.
Мали: Нови нефинансијски аранжман са ММФ добар сигнал за привреду и стране инвеститоре
Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас Танјугу да је договор постигнут са Мисијом ММФ о склапању новог нефинансијског аранжмана са Србијим, који ће трајати од децембра 2024. до децембра 2027. године, добар и јасан сигнал за грађане, домаћу привреду и стране инвеститоре.
Са представницима Мисије ММФ коју је предводио Доналд Мекгетиган у уторак је одржан завршни састанак, чиме је завршена четврта и последња ревизија актуелног стенд-бај аранжмана, а договорено је и да ће бити склопљен нови аранжман Инструмент за координацију политика (Policy Coordination Instrument -PCI).
"Веома важне и велике вести за грађане Србије када је наша економија у питању. Протекле две недеље мисија ММФ боравила је у Београду. То су били тешки разговори, али рекао бих веома успешни на крају. Две су главне теме биле, дакле завршетак постојећег аранжмана са ММФ, оног који истиче крајем ове године и тема је била нови аранжман у наредне три године", рекао је Мали.
Подсетио је да је постојежи стенд-бај аранжман са ММФ потписан још 2022. године, када је кренуо конфликт у Украјини и велика енергетска криза.
"Имали смо велику корист од тога аранжмана. Осим тога што смо стабилизовали наше јавне финансије у том тренутку, издржали тај велики шок и удар глобалне кризе, кренули смо и у реструктурирање нашег енергетског сектора и донели план реструктурирања Електропривреде Србије који је у току. Затим нову методологију за обрачун цена гаса и обрачун цене електричне енергије. Усвојили смо и нови Закон у управљању државним предузећима који треба да подигне ефикасност и продуктивност њиховог рада", навео је Мали.
То су реформе које смо, додаје, покренули заједно са ММФ.
Истакао је да је оцена ММФ да смо успешно завршили све циљеве које смо у том аранжману поставили, што је добро и велики сигнал и грађанима Србије и нашој привреди, а и инвеститорима да смо на добром путу када су реформе у питању.
"Усвојили смо акциони план како би средњорочно планирање буџета било ефикасније и обавезујуће, проширили смо централни електронски регистар зарада и запошљавања ИСКРА за сектор образовања, усвојили смо нови закон о управљању предузећима у државном власништву како би се та предузећа учинила ефикаснијим, а важни циљеви су усвојени и у сектору енергетике, као што је план инвестиција за енергетски сектор, усвојен План реструктурирања ЕПС-а, ЕПС је усвојио нову методологију за одређивање цене снабдевања електричном енергијом за нерегулисани сектор, усвојена је нова методологија за обрачун цене гаса", нагласио је Мали.
Каже да зато и не чуди што смо у првој половини ове године и друга најбрже растућа економија у Европи, што имамо рекордно ниску незапосленост, рекордно високу запосленост, што имамо веће стране директне инвестиције ове године од прошле године која је пак била рекордна, уз све глобалне изазове који и даље трају.
Министар финансија рекао је за Танјуг да удео јавног дуга у БДП-у на данашњи дан 46,5 одсто, што су све показатељи које је гледао ММФ.
"Договорили смо нови аранжман - PCI који се односи на координацију политика монетарне и фискалне политике, за наредне три године и договорили смо да наставимо реформе које спроводимо већ годинама уназад, превасходно то су реформе у енергетском сектору и реформе државних предузећа, како би подигли њихову ефикасност, како би направили да буду што јача и самоодржива, како би даље допринела расту наше економије", рекао је Мали.
Истакао је да је договорено и да у наредне три године дефицит нашег буџета не пређе три одсто и да се након тога полако смањује.
"Са три одсто дефицита у наредне три године ми ћемо и даље имати тренд смањења удела јавног дуга у БДП-у што је веома важно, али одржавамо тренд никада већих инвестиција у инфраструктуру, аутопутеве, брзе саобраћајнице, брзе пруге, у наше болнице, у наш енергетски сектор, дакле, све оно што доприноси даљем расту нашег БДП-а и наравно даљем расту плата и пензија", рекао је Мали.
Истиче да је нови аранжман јасан сигнал грађанима Србије да се иде ка реформама, као и привреди и инвеститорима и да је Србије на добром путу.
"Да се не играмо са нашим јавним финансијама, никада се нисмо ни играли. На основу свега што смо урадили у протеклих пар година имамо и инвестициони кредитни рејтинг, што је највећа потврда да смо на добром путу. Први пут у историји Србија улази у ту прву лигу земаља, развијених земаља који имају веома стабилан, јасан и здрав финансијски систем. Хоћемо да будемо још бољи", поручио је Мали.
Подсећа да је циљ да до 2027. године, кад ће бити одржана изложба Експо у Београду, се спроведе програм Србија 2027. који подразумева повећање просечних плата на 1.400 евра, пензија на 650 евра и минималне зараде на 650 евра.
Нагласио је да до тада треба да се заврше сви инфраструктурни пројекти како би Србија била премрежена аутопутевима и брзим саобраћајницама и додао да ће се у наредне три године даље градити брзе пруге.
Мали је нагласио да је ММФ подржао тај инвестициони циклус у Србији.
Напоменуо је да нови аранжман који је договорен са ММФ не подразумева финансијска средства јер држава има довољно новца на рачуну - скоро 700 милијарди динара.
"Никада више нисмо били ликвидни као сада, то је веома важно, то нам је тај buffer или јастук да можемо да реагујемо на евентуалне кризе. Дакле, нама новац не треба, али је важно да имамо ММФ, да дају и кредибилитет програму реформи које спроводимо и пошаљемо јасан сигнал инвеститорима да се са нашим јавним финансијама не играмо, него водимо рачуна о сваком динару у све што улажемо, у пројекте који доприносе бољем квалитету живота грађана Србије. Управо та висина дефицита и начин на који смо договорили да функционишемо у наредне три године обезбедиће даље смањење удела јавног дуга у БДП", навео је Мали.
Додаје да анализа ММФ показује да удео јавног дуга у БДП-у на глобланом нивоу прелази 90 одсто и износи око 93, 94 и 95 одсто, а да је просек у еврозони 89 одсто.
"То што у Србији удео јавног дуга у БДП-у износи 46,5 одсто довољно говори колико смо конзервативни и посвећени, колико водимо рачуна о сваком динару", навео је министар финансија.
Мали је додао да су представници ММФ-а истакли да су наши макроекономски показатељи импресивни, те да за ову годину пројектују раст од 3,9 одсто, а за наредне године предвиђају да ће привреда расти више од четири одсто.
Министар финансија је навео да се Србија у оквиру договора о склапању новог аранжмана обавезује да ће усвојити буџет којим се пројектује фискални дефицит од највише три одсто БДП-а 2025. године, у складу са договором током мисије.
Даље, нови аранжман предвиђа да ће Република Србија утврдити и објавити свеобухватну анализу пензијског система Србије, те да ће бити и урађена анализа о структури плата и запослености у институцијама опште државе које су обухваћене регистром Искра, а у складу са тим ће бити направљен и извештај.
У аранжману се наводи и да ће бити одржавани бафери ликвидности.
Нови аранжман треба да допринесе и у реформама када је реч о управљању државним предузећима, укључујући енергетски сектор.
Мали је рекао Танјугу поводом учешћа на годишњем sastanku MMF и СБ, који ће бити организован од 21. до 26. октобра у Вашингтону, да га очекују важни разговори.
"Последњи скуп је био у априлу ове године и тада смо се борили да пређемо тај последњи степеник када је кредитни рејтинг у питању. У међувремену, успели смо у томе, тако да први пут идемо као земља са инвестиционим кредитним рејтингом. Очекују нас тешки и важни разговори, не само поново са представницама ММФ и СБ, него и са свим осталим међународним финансијским институцијама. Поред тога имаћемо и велике презентације великим фондовима који могу да улажу у наше хартије односно државне обвезнице", рекао је Мали.
Додао је да ће имати и састанке са све три кредитне рејтинг агенције.
"Сад смо ушли у ту групу земља са инвестиционим кредитним рејтингом, али то је први ниво, а ми хоћемо да напредујемо из године у годину, тако да је важна комуникација са њима, као и све сугестије или критике свега онога што радимо. Веома је важно да држимо ту двосмерну комуникацију како бисмо из године у годину још подизали наш кредитни рејтинг, у оквиру инвестиционог кредитног рејтинга", навео је Мали.