POSTIGNUT DOGOVOR O ČETVRTOJ REVIZIJI I NOVOM ARANŽMANU Srbija u 2024. zabeležila impresivne makroekonomske rezultate, poručuju iz MMF-a

Zaključeno je i da je finansijski sektor dobro kapitalizovan i likvidan, kao i da se nastavlja smanjenje učešće javnog duga u BDP-u, saopštila je Narodna banka Srbije.

Razgovori su vođeni od 3. do 15. oktobra, a sa timom MMF-a uspešno je obavljeno četvrto, ujedno i poslednje razmatranje sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen u decembru 2022. godine na period od 24 meseca.

Istovremeno, postignut je dogovor o ekonomskom programu i srednjoročnim politikama koje će MMF podržati trogodišnjim Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument - PCI), koji predstavlja nefinansijski, savetodavni instrument za zemlje koje sprovode snažnu ekonomsku politiku.

Postignute dogovore trebalo bi u decembru da odobri Odbor izvršnih direktora MMF-a.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je Srbija ostvarila veliki napredak u prethodnih dvanaest godina.

"PCI bi trebalo da podrži očuvanje postignutih rezultata, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende", rekla je Tabaković.

Dodaje da dobijeni investicioni rejting i nove ocene MMF-a predstavljaju potvrdu dobre politike koju sprovodi Vlada Srbije.

"Jačamo našu ekonomiju, a time i uslove za dalji rast rejtinga. Postoje svi razlozi za realni optimizam, jer ovakvi uslovi olakšavaju donošenje odluka na srednji i dug rok, time i dalji rast zaposlenosti i ukupan napredak društva", navela je guvernerka.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će rast u 2024. godini dostići nivo od 3,9 odsto, a da će zatim ubrzati na oko 4,25 procenata u narednim godinama.

Inflacija je, kako navode, vraćena u ciljani koridor NBS zahvaljujući merama monetarne politike i smanjenju cena energenata i hrane.

Iz MMF-a kažu da će povećanje fiskalnog deficita na 2,7 odsto BDP-a u 2024. godini biti u funkciji finansiranja dodatnih potreba u oblasti infrastrukture, socijalne politike i odbrane.

Očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 odsto BDP-a do kraja godine i to zahvaljujući snažnim fiskalnim prihodima, snažnom ekonomskom rastu i nedavnoj reviziji BDP-a naviše.

Takođe, očekuje se i nastavak kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija, koji će biti dovoljni da pokriju tekući deficit platnog bilansa, što je obeležilo i prethodnih deset godina.

Ključni makroekonomski rizici odnose se na: eksternu tražnju, cene robe na globalnom tržištu, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, kao i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika.

Rezultati MMF-a pokazuju i da je Srbija izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja.

 Devizne rezerve i depoziti države su visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, bankarski sektor je jak, a neophodan je kontinuitet prudentnih politika kao dodatan važan zaštitni mehanizam, kažu iz MMF-a.

Guvernerka NBS poručuje da obezbeđene rekordne devizne rezerve i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru ostaju važan stub izvesnosti poslovanja i očuvanja finansijske stabilnosti zemlje.

"Inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije, rekordna dinarska štednja i najniže učešće problematičnih kredita govore u prilog monetarnoj i finansijskoj stabilnosti. Sve to, uz očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između četiri i pet odsto u narednim godinama, jeste pokazatelj da je Srbija u odličnim rukama", istakla je Tabaković, dodaje se u saopštenju.

Mali: Novi nefinansijski aranžman sa MMF dobar signal za privredu i strane investitore

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas Tan‌jugu da je dogovor postignut sa Misijom MMF o sklapanju novog nefinansijskog aranžmana sa Srbijim, koji će trajati od decembra 2024. do decembra 2027. godine, dobar i jasan signal za građane, domaću privredu i strane investitore.

Sa predstavnicima Misije MMF koju je predvodio Donald Mekgetigan u utorak je održan završni sastanak, čime je završena četvrta i poslednja revizija aktuelnog stend-baj aranžmana, a dogovoreno je i da će biti sklopljen novi aranžman Instrument za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument -PCI).

"Veoma važne i velike vesti za građane Srbije kada je naša ekonomija u pitanju. Protekle dve nedelje misija MMF boravila je u Beogradu. To su bili teški razgovori, ali rekao bih veoma uspešni na kraju.  Dve su glavne teme bile, dakle završetak postojećeg aranžmana sa MMF, onog koji ističe krajem ove godine i tema je bila novi aranžman u naredne tri godine", rekao je Mali.

Podsetio je da je postoježi stend-baj aranžman sa MMF potpisan još 2022. godine, kada je krenuo konflikt u Ukrajini i velika energetska kriza.

"Imali smo veliku korist od toga aranžmana. Osim toga što smo stabilizovali naše javne finansije u tom trenutku, izdržali taj veliki šok i udar globalne krize, krenuli smo i u restrukturiranje našeg energetskog sektora i doneli plan restrukturiranja Elektroprivrede Srbije koji je u toku. Zatim novu metodologiju za obračun cena gasa i obračun cene električne energije. Usvojili smo i novi Zakon u upravljanju državnim preduzećima koji treba da podigne efikasnost i produktivnost njihovog rada", naveo je Mali.

To su reforme koje smo, dodaje, pokrenuli zajedno sa MMF.

Istakao je da je ocena MMF da smo uspešno završili sve ciljeve koje smo u tom aranžmanu postavili, što je dobro i veliki signal i građanima Srbije i našoj privredi, a i investitorima da smo na dobrom putu kada su reforme u pitanju.

"Usvojili smo akcioni plan kako bi srednjoročno planiranje budžeta bilo efikasnije i obavezujuće, proširili smo centralni elektronski registar zarada i zapošljavanja ISKRA za sektor obrazovanja, usvojili smo novi zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu kako bi se ta preduzeća učinila efikasnijim, a važni ciljevi su usvojeni i u sektoru energetike, kao što je plan investicija za energetski sektor, usvojen Plan restrukturiranja EPS-a, EPS je usvojio novu metodologiju za određivanje cene snabdevanja električnom energijom za neregulisani sektor, usvojena je nova metodologija za obračun cene gasa", naglasio je Mali.

Kaže da zato i ne čudi što smo u prvoj polovini ove godine i druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, što imamo rekordno nisku nezaposlenost, rekordno visoku zaposlenost, što imamo veće strane direktne investicije ove godine od prošle godine koja je pak bila rekordna, uz  sve globalne izazove koji i dalje traju.

Ministar finansija rekao je za Tan‌jug da udeo javnog duga u BDP-u na današnji dan 46,5 odsto, što su sve pokazatelji koje je gledao MMF.

"Dogovorili smo novi aranžman - PCI koji se odnosi na koordinaciju politika monetarne i fiskalne politike, za naredne tri godine i dogovorili smo da nastavimo reforme koje sprovodimo već godinama unazad, prevashodno to su reforme u energetskom sektoru i reforme državnih preduzeća, kako bi podigli njihovu efikasnost, kako bi napravili da budu što jača i samoodrživa, kako bi dalje doprinela  rastu naše ekonomije", rekao je Mali.

Istakao je da je dogovoreno i da u naredne tri godine deficit našeg budžeta ne pređe tri odsto i da se nakon toga polako smanjuje.

"Sa tri odsto deficita u naredne tri godine mi ćemo i dalje imati trend  smanjenja udela javnog duga u BDP-u što je veoma važno, ali održavamo trend nikada većih investicija u infrastrukturu, autoputeve,  brze saobraćajnice, brze pruge, u naše bolnice, u naš energetski sektor,  dakle, sve ono što doprinosi daljem rastu našeg BDP-a i naravno daljem rastu  plata i penzija", rekao je Mali.

Ističe da je novi aranžman jasan signal građanima Srbije da se ide ka  reformama, kao i privredi i investitorima i da je Srbije  na dobrom putu.

 "Da se ne igramo sa našim javnim finansijama, nikada se nismo ni igrali. Na osnovu svega što smo uradili u proteklih par godina imamo i investicioni kreditni rejting, što je najveća potvrda da smo na dobrom putu.  Prvi put u istoriji Srbija ulazi u tu prvu ligu zemalja, razvijenih zemalja koji imaju veoma stabilan, jasan  i zdrav finansijski sistem. Hoćemo da budemo još bolji", poručio je Mali.

Podseća da je cilj da do 2027. godine, kad će biti održana izložba  Ekspo u Beogradu, se sprovede program Srbija 2027. koji podrazumeva  povećanje prosečnih plata na 1.400 evra, penzija na 650 evra i minimalne  zarade na 650 evra.

Naglasio je da do tada treba da se završe svi infrastrukturni projekti kako bi Srbija bila premrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama i dodao da će se u naredne tri godine dalje graditi brze pruge.

Mali je naglasio da je MMF podržao taj investicioni ciklus u Srbiji.

Napomenuo je da novi aranžman koji je dogovoren sa MMF ne podrazumeva finansijska sredstva jer država ima dovoljno novca na računu -  skoro 700 milijardi dinara.

"Nikada više nismo bili likvidni kao sada, to je veoma važno, to nam je taj buffer ili jastuk da možemo da reagujemo na eventualne krize. Dakle, nama novac ne treba, ali je važno da imamo MMF, da daju i kredibilitet programu reformi koje sprovodimo i pošaljemo jasan signal investitorima da se sa našim javnim finansijama ne igramo,  nego vodimo računa o svakom dinaru u sve što ulažemo, u projekte koji doprinose boljem kvalitetu života građana Srbije. Upravo ta visina deficita i način na koji smo dogovorili da funkcionišemo u naredne tri godine obezbediće dalje smanjenje udela javnog duga u BDP", naveo je Mali.

Dodaje da analiza MMF pokazuje da udeo javnog duga u BDP-u na globlanom nivou prelazi 90 odsto i iznosi oko 93, 94 i 95 odsto, a da je prosek u evrozoni 89 odsto.

"To što u Srbiji udeo javnog duga u BDP-u iznosi 46,5 odsto dovoljno govori koliko smo konzervativni i posvećeni, koliko vodimo računa o svakom dinaru", naveo je ministar finansija.

Mali je dodao da su predstavnici MMF-a istakli da su naši makroekonomski pokazatelji impresivni, te da za ovu godinu projektuju rast od 3,9 odsto, a za naredne godine predviđaju da će privreda rasti više od četiri odsto.

Ministar finansija je naveo da se Srbija u okviru dogovora o sklapanju   novog aranžmana obavezuje da će usvojiti budžet kojim se projektuje fiskalni deficit od najviše tri odsto BDP-a 2025. godine, u skladu sa dogovorom tokom misije.

Dalje, novi aranžman predviđa da će Republika Srbija utvrditi i objaviti sveobuhvatnu analizu penzijskog sistema Srbije, te da će biti i urađena analiza o strukturi plata i zaposlenosti u institucijama opšte države koje su obuhvaćene registrom Iskra, a u skladu sa tim će biti napravljen i izveštaj.

U aranžmanu se navodi i da će biti održavani baferi likvidnosti.

Novi aranžman treba da doprinese i u reformama kada je reč o upravljanju državnim preduzećima, uključujući energetski sektor.

Mali je rekao Tan‌jugu povodom učešća na godišnjem sastanku MMF i SB, koji će biti organizovan od 21. do 26. oktobra u Vašingtonu, da ga očekuju važni razgovori.

"Poslednji skup je bio u aprilu ove godine i tada smo se borili da pređemo taj poslednji stepenik kada je kreditni rejting u pitanju.  U međuvremenu, uspeli smo u tome, tako da prvi put idemo kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom. Očekuju nas teški i važni razgovori, ne samo ponovo sa predstavnicama MMF i SB, nego i sa svim ostalim  međunarodnim finansijskim institucijama. Pored toga imaćemo i velike prezentacije velikim fondovima koji mogu da ulažu u naše hartije odnosno  državne obveznice", rekao je Mali.

Dodao je da će imati i sastanke sa sve tri kreditne rejting agencije.

"Sad smo ušli u tu grupu zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom,  ali to je prvi nivo, a mi hoćemo da napredujemo iz godine u godinu, tako da je važna komunikacija sa njima, kao i sve sugestije ili kritike svega onoga što radimo. Veoma je važno da držimo tu dvosmernu komunikaciju kako bismo iz godine u godinu još podizali naš kreditni rejting, u okviru investicionog kreditnog rejtinga", naveo je Mali.