И ПОРЕД УСПОРАВАЊА, ПРИВРЕДА НАСТAВЉА СОЛИДАН РАСТ Због суше, пада пољопривреднa производњa и БДП за 0,4 посто

Он је на представљању 77. броја Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији рекао да је инфлација у јуну ушла у циљни коридор, након чега је у наредна два месеца благо убрзана, тако да је још међу највећим у Европи. 

„Запосленост благо расте, док реалне зараде расту брже од продуктивности, што у кратком року повољно утиче на привреду и стандард грађана, али није одрживо у дужем периоду”, рекао је он. Према његовим речима, у првих седам месеци остварен је фискални суфицит, али је ребалансом буџета планирано велико повећање расхода, услед чега ће дефицит у 2024. години износити 2,9 одсто БДП-а и биће за више од 500 милиона евра већи него што је иницијално планирано. 

Навео је да је Народна банка Србије од јуна три пута смањила референтну каматну стопу што је, како је оценио, било примерено нивоу инфлације. Указао је, међутим, да је потребна опрезност у смањивању каматних стопа због експанзивне фискалне политике која је планирана у овој и наредним годинама и високог раста доходака.

Запосленост благо расте, док реалне зараде расту брже од продуктивности, што у кратком року повољно утиче на привреду и стандард грађана, али није одрживо у дужем периоду (профeсор Економског факултета Милојко Арсић)

„Десезонирани раст БДП-а се стабилизовао у последња три квартала и он показује да привреда Србије расте по стопи од око 0,8 одсто из квартала у квартал, што на годишњем нивоу износи 3,2 одсто. Главни покретач привредног раста у другом кварталу била је домаћа тражња, која је у том кварталу имала међугодишњи реални раст од 5,5 одсто, док је извоз негативно доприносио расту БДП-а”, рекао је он. Додао је да на страни производње највећи допринос расту потиче од грађевинарства и услуга, док је раст индустрије био скроман, а пад пољопривредне производње ће због суше смањити раст БДП. Процењује се да ће то смањење бити за 0,3 одсто до 0,4 одсто.

Када је реч о проценама за наредни период, Арсић је истакао да се у другој половини године очекује успоравање раста БДП-а, па се очекује да ће раст у 2024. износити око 3,5 одсто. 

Што се инфлације тиче, наводе да је Србија од почетка ове године знатно оборила инфлацију, али да је она и даље изнад средине циљног коридора и нешто већа него у европским земљама. 

„Комбинација инфлације веће од европске и фиксног курса за последицу има убрзано приближавање цена у Србији европским ценама. Опадање инфлације је средином године успорено, што је последица раста домаће тражње и трошкова, а не кретања на светском тржишту или сезонских фактора”, истакао је професор Арсић. Додао је да је за стабилизацију инфлације на ниском нивоу, уз чврсту монетарну политику, неопходно да плате расту у складу са продуктивношћу, као и да фискални дефицит буде низак.

Е. Д.