КАКО ФИСКАЛНИ САВЕТ ОЦЕЊУЈЕ РЕБАЛАНС БУЏЕТА: Повећање јавних расхода али и номинални раст БДП-а главне карактеристике предложеног ребаланса

Предвиђено је да се дефицит буџета у 2024. години повећа са 2,2 одсто БДП-а на 2,9 одсто, чиме је, како се наводи, Србија после три узастопне године постепеног уравнотежавања буџета, овим ребалансом променила смер фискалне политике. 

Фискални савет оцењује да ребаланс буџета може бити корак у погрешном смеру уколико раст капиталних инвестиција не доведе до бржег раста БДП-а.

Стручњаци Фискалног савета наводе да би требало имати у виду и то да се држава тренутно задужује по високим каматним стопама и да су неповољни услови задуживања Србије додатни важан аргумент због кога Фискални савет неповољно оцењује промену смера фискалне политике у предложеном ребалансу. 

Планирано повећање фискалног дефицита по дефиницији у крајњем исходу резултира већим задужењем земље а као олакшавајућу околност из Фискалног савета наводе то што номинални БДП у 2024. расте још брже, па ће учешће јавног дуга у БДП-у ипак благо да се умањи.

Повећање дефицита планирано ребалансом у основи није структурне природе, што је, оцењују у Фискалном савету, повољна околност. 

Истиче се да је буџет кредибилно и конзервативно планиран па постоји могућност да фискални дефицит у 2024. на крају буде нешто нижи од новог плана из ребаланса.

Анализа Фискалног савета показује да не постоје изражени ризици да ће јавни приходи подбацити у односу на пројекцију из ребаланса, а јавни расходи пребацити план.

Напротив, јавни приходи пројектовани су умерено конзервативно, па постоји могућност да се реализују изнад буџетског плана. 

Уз то, врло је могуће да су неки расходи буџетирани прешироко и да се неће у потпуности реализовати. 

То значи да би фискални дефицит у 2024. лако могао да буде нижи од планираних 2,9 одсто БДП-а. 

Из Фискалног савета наводе да поред јавних инвестиција, приметно повећање у ребалансу имају субвенције за пољопривреду, расходи за социјалну политику и за здравство. 

Оцењују да је пољопривреда врло важан сектор домаће економије који чини око 7,5 одсто привреде Србије, због чега су, како истичу, лутања државе у аграрној политици која се више пута мења током године непримерена значају овог сектора. 

Додају да су приходи републичког буџета повећани и то оправдано за око 133 милијраде динара. 

Ово зато што је извршење јавних прихода у првих осам месеци ове године било приметно изнад буџетског плана. 

То је препознато у ребалансу, у коме је пројекција јавних прихода подигнута за око 133 милијарде динара, највише на ПДВ-у,  52 милијарде, порезу на добит, 35,5 милијарди и непореским приходима, 28,5 милијарди. 

У Фискалном савету сматрају да предложени ребаланс у појединим деловима није довољно транспарентан и да слично као у претходним годинама, не доноси потребна објашњења за многе важне промене буџетских прихода и расхода. 

Додају да би из угла јавних прихода било добро детаљније објаснити снажно повећање ванредних непореских прихода који су ребалансом подигнути на скоро 51 милијарду динара са иницијално планираних 27 милијради динара.