ЕУРОКРЕМ У ИДЕИ 600, А У ПРОДАВНИЦИ ПОРЕД 400 ДИНАРА! Велике разлике у ценама производа широм Србије

У доба када су поскупљења свакодневна појава у свету и када сваки динар има своју тежину, велики трговински ланци у Србији се све више удаљавају од поштених пракси и саботирају напор државе да се грађанима омогуће што приступачније цене производа за свакодневну употребу. Када основне намирнице и производу постају луксуз, поставља се кључно питање: ко заправо убира плодове ове ситуације, а ко на крају сноси терет?

Одговор на ово питање, чини се, у Србији је све јаснији - трговински ланци великих маркета несметано профитирају, док су грађани препуштени да плате цену њихове похлепе.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је истрагу због основаних сумњи које упућују да су трговински ланци - Делхаизе, Меркатор С, ДИС и Универекспорт - намештали цене и повећавали зараду на уштрб грађана Србије. На основу извештаја Комисије, Више јавно тужилаштво у Београду формирало је предмет којим је покренут поступак испитивања повреде конкуренције против четири привредна друштва - "Делез", "Меркатор С", "Универекспорт-импорт" и "ДИС", због провера да ли се у поступцима ових друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела.

Слике са састанка представника трговинских ланаца, које су се недавно појавиле у јавности, отркивају горку истину. Док се ви борите да спојите крај са крајем и омогућите вашој породици да има пристојан оброк, представници ових гиганата се у елитним београдским ресторанима договарају како да вас додатно одеру.

Да би вам приближније објаснили начин на који вам "ваде паре из новчаника" најбоље је да узмемо неку намирницу као пример. Тако, крем ТАКОВО Еуроцрем 500г у маркету Идеа кошта 599.99 динара, док у Сунцу, који није један од маркета који је у договору одређивао цене, кошта 424.99 динара. Разлика само за овај производ је 175 динара, што јасно показује начине на који поменути маркети зарађују новац. Потрошачи су присиљени да плаћају више за исти производ, док су у мањим трговинама или у суседним земљама цене истог производа често знатно ниже, што додатно отежава живот обичним људима.

Ова пракса не само да представља манипулисање тржиштем, већ је и кршење закона о заштити конкуренције. Договор о ценама између ланаца маркета онемогућава здраву конкуренцију, што резултира вишим трошковима за обичне грађане. Уместо да имају приступ фер ценама које одражавају стварну вредност производа, потрошачи се суочавају са вештачки напумпаним ценама, што није праведно нити легално. Ова ситуација не само да штети вашем буџету, већ и нарушава темеље тржишног система, чинећи га нефункционалним за сваког грађанина.

Како бисмо вам најприближније објаснили оно што се тренутно дешава на тржишту упоредили смо цене истих 45 производа у маркетима Идеа и супермаркета Сунце и открили невероватне разлике. За ових 45 производа у маркету Идеа морали бисте да одвојите 13748.55 динара, а у Сунцу 11527.55 динара. Што значи да бисте куповином у Сунцу уштедели чак 2221.00 динара, односно куповина у Идеи за ове исте производе је скоро 20 посто скупља (19,27). Ова разлика у цени директно погађа потрошаче, а када се пренесе на веће количине и дужи временски период, додатни трошкови постају озбиљан ударац за буџет многих породица. Дакле, док представници хипермаркета једу слабо печене бифтеке по београдским ресторанима и, како се сумња, уговарају цене подижући марже, ви народе плаћајте основне намирнице и производе за свакодневну употребу, не по реалним, већ по ценама које су они одредили, како би још мало увећали своје профите.

Каквим техникама прибегавају велики ланци маркета у Србији како би увећали своје профите на штету грађана Србије, најбоље ћемо вам приказати на примеру:

Портал Србија Данас контактирао је Комисију за заштиту конкуренције у вези са истрагом против четири највећа трговинска ланца у Србији. У одговору, Комисија је истакла да, у складу са својим начином рада, "не може износити податке, коментарисати и прејудицирати своје поступање, као ни рокове, због интереса вођења поступка и заштите права странака у поступку".

Додатно су појаснили да трајање истраге зависи од "низа фактора, укључујући сложеност случаја и обим сарадње странака у поступку", као и остваривање њихових права на одбрану.

У случају утврђивања повреде конкуренције, компанијама може бити изречена мера заштите конкуренције "у облику обавезе плаћања новчаног износа до 10% од укупног годишњег прихода у претходној години", при чему су досадашње казне износиле "и до неколико милиона евра, односно на десетине милиона динара".

Комисија наглашава да висина казне зависи од околности сваког појединачног случаја и обрачунава се према критеријумима из њихових аката.

Такође, у светлу недавних сумњи о договарању цена и кршењу закона о заштити конкуренције, портал Србија Данас је упутио питања на адресе четири највећа трговинска ланца у Србији: Меркатор, Делхаизе, Univerexport и Дис.

1. Како коментаришете наводе да су ваши трговински ланци део договора о усклађивању цена основних животних намирница и производа за свакодневну употребу, што директно погађа буџете грађана, али и крши закон?
2. Како коментаришете наводе да ваши (исти) артикли имају сличне или исте цене са другим великим ланцима маркета у Србији, које су често значајно више од мањих ланаца ? Постоји ли договор о ценовној политици између вас и других великих ланаца?
3. Да ли ви као један од највећих на тржишту сматрате да треба да поштујете закон И да се не договарате са конкуренцијом око заједничке ценовне политике?
4. Комисија за заштиту конкуренције спроводи истрагу због сумње у монополску праксу и нелојалну конкуренцију. Да ли сте свесни тих оптужби и како их коментаришете?
5. На који начин одређујете марже на основне животне намирнице и производе за свакодневну употребу, с обзиром на то да су оне у неким случајевима значајно веће него код мањих трговаца?
6. Да ли сматрате да су ваши тренутни нивои цена и маржи праведни у поређењу са финансијском ситуацијом просечног грађанина Србије?
7. Ви сте један од најбитнијих фактора који утичу на инфлацију у Србији – да ли мислите да треба додатно да је повећавате превисоким маржама?
8. Да ли планирате да преиспитате своју политику цена и маржи у светлу оптужби за прекомерно богаћење на рачун потрошача?
9. Колико ваши трговински ланци бележе пораст зараде у последњих пет година и да ли је тај раст у складу са порастом трошкова за потрошаче?
10. Да ли сте имали састанке са представницима других трговинским ланаца на којима је договарана цена основних производа?
11. Које мере планирате да предузмете како бисте уверили грађане Србије да ваш ланац маркета послује у њиховом најбољем интересу?

Ни на једно од ових питања трговински ланци нису доставили одговоре, осим компаније (Делхаизе) "Делез Србија", која нам је доставила саопштење поводом истраге Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије. Комисија је 10. октобра 2024. године, у оквиру својих надлежности и овлашћења, спровела ненајављени увиђај у седишту компаније "Делез Србија".

Из компаније Делхаизе поручују да "у складу са политиком отворености и одговорности у пословању, "Делез Србија" је и пре покретања овог поступка активно сарађивала са Комисијом за заштиту конкуренције." Даље наводе да су опредељени да "дају свој допринос утврђивању чињеница и правом сагледавању околности у којима функционише трговина на мало у Србији" и додају да ће пружити "сву потребну подршку и информације."

- Компанија "Делез Србија" у целости послује у складу са прописима Републике Србије, редовно подноси извештаје надлежним институцијама, те остаје доследна професионалним стандардима и транспарентности у пословању - закључују из Делхаизе (Maxi).

Компаније Меркатор, Универекспорт и Дис нису доставиле одговоре на питања портала Србија Данас до закључења овог текста.

Напомена: Цене производа које смо упоредили узете су из одабраних продајних објеката у тренутку обиласка на територији града Београда. Могуће су промене у ценама услед различитих акција, сезонских попуста или специфичности локација, што може утицати на мања одступања у подацима приказаним у овој анализи.

Подсетимо, портал Србија Данас спровео је анкету како би сазнао како грађани коментаришу сумње да су ови трговински ланци договором повећавали цене на штету народа. Одговори су показали фрустрацију и незадовољство потрошача који се осећају преварени због нереалних цена и договора између великих трговинских ланаца. Многи су изразили забринутост да ће ова ситуација наставити да се погоршава, чиме ће се додатно повећати притисак на њихове кућне буџете.