У ПДВ основицу улази и „шипинг“! Код комшија од 1. јануара СТАРТУЈЕ ОПОРЕЗИВАЊЕ СВИХ ОНЛАЈНЛ ПОШИЉКИ Црногорци бришу и "гратис" за пакете до 75 евра

Додају да они нијесу једини који достављају пошиљке са ових платформи.

Такве податке, како су Побједи казали, немају ни у Управи царина (УЦ), јер не воде посебну евиденцију о пошиљкама нарученим преко интернета, имајући у виду да се кроз царински информациони систем спроводи комплетна евиденција обрачуна царинског дуга, без озбира на пошиљаоца и примаоца.

Не води се посебна евиденција о пошиљкама нарученим путем интернет трговине, те у том погледу не можемо дати прецизне податке о броју пошиљки, њиховој вредности, броју корисника интернет трговине и наплати царинских дажбина по том основу, казали су из УЦ.

Поставља се питање како ће се мерити ефекти увођења ПДВ-а на комплетан износ вредности ових пошиљки, чија приена почиње 1. јануара, а што је предвиђено Фискалном стратегијом као једна од компензаторних мера због смањења доприноса за ПИО на рачун увећања минималне зараде, наводи подгорички дневник.
 

Тако ће од првог дана 2025. престати да важи одредба по којој пошиљка вредности до 75 евра није подлегала опорезивању. Из УЦ додају да су прописи у делу плаћања царине остали непромењени, односно плаћаће се за пошиљке чија вредност премаши 150 евра.

На питање Побједе да ли ће у основицу за обрачун ПДВ-а улазити и трошкови допреме робе односно поштарине, из УЦ одговарају потврдно.

УЦ ће поступак спроводити истог или евентуално наредног дана, уколико су приложена сва потребна документа и докази о врсти, количини и вредности робе и уколико је стигла током радног времена царинске испоставе.

Наплата ПДВ-а ће се, како наводе, одвијати преко поштанских оператера, који ће тај износ наплаћивати од прималаца пошиљке приликом доставе на кућну адресу.

УЦ је за брзе пошиљке увела е-манифест, који омогућава обраду пошиљки прије њиховог приспећа на царинско подручје, што омогућава брже пуштање, а овај начин обраде података ускоро уводимо и у редован поштански промет који ће такође знатно убрзати спровођење царинских процедура, казали су Побједи из УЦ.

Међутим, из Поште оцењују да је реално очекивати кашњења и застоје, „док се ствари не уходају“, додајући да ће кориснике о томе благовремено обавестити. На питање Побједе очекују ли смањење прилива пошиљки од идуће године због увођења ПДВ-а, одговарају кратко – „показаће реакција тржишта“.

Да је квалитет производа са ових платформи често упитан, тема је и светских медија, посебно откад се појавио Тему. Код нас су, како су казали из Поште, пошиљке са те платформе ушле у систем половином децембра.

Из Министарства економског развоја (МЕР), у оквиру којег функционише Тржишна инспекција, новинари црногорског портала Инвеститор, нису добили одговоре да ли постоји процедура контроле квалитета и безбедности производа који на овај начин улазе у земљу нити да ли постоји одређени механизам контроле и заштите потрошача у том делу.
 

Ипак, судећи по одговорима бившег генералног директора за развој националног бренда и заштиту потрошача у МЕР-у и националног експерта за заштиту потрошача Јова Рабреновића, потрошачи уживају права гарантована Законом о заштити потрошача који покрива и онллајн трговину, али само у оквиру државе. Закони Црне Горе, како наводи, осигуравају да производи који се увозе морају да буду у складу са ЕУ директивом о општој сигурности производа, али да производи са ових платформи могу понекад да заобиђу те стандарде.
 

Рабреновић указује да је неопходно одмах пријавити инспекцији или преко европског система РАПЕКС уколико добију производ који је опасан по здравље или сигурност.

Безбедност и квалитет производа на онлине платформама попут АлиЕкспреса и Тему могу бити забрињавајући за потрошаче. Иако нуде систем рецензија и оцена од стране корисника, који могу да помогну потрошачима да стекну представу о квалитету и безбедности производа, важно је напоменути да производи из других земаља не морају да буду подвргнути истим сигурносним тестовима који су обавезни за производе на тржиштима ЕУ или САД. На пример, производи са ЦЕ ознаком у ЕУ морају да прођу ригорозне тестове сигурности, док производи на платформама попут АлиЕкспреса и Тему можда немају овакве стандарде, указује Рабреновић, додајући да су ове платформе посредници, те да је често одговорност за производ на продавцу, а не на платформи.

Рабреновић саветује да уколико потрошачи преко ових платформи купе производ за који утврде да не одговара опису, било по квалитету, величини, боји или функционалности, битно је одмах фотографисати проблем и сачувати оригиналну амбалажу.

Ове информације могу да буду од помоћи при отварању спора или рекламацији. Практични кораци за потрошача у случају проблема су документовање неправилности: фотографисати производ одмах по отварању пакета и сачувати оригиналну амбалажу и декларацију (ако постоји), и комуникација са продавцем: обратити се трговцу путем платформе и детаљно објаснити проблем уз достављање доказа, сачувати преписку, јер може послужити као доказ приликом покретања спора.