СТРУЧЊАЦИ САГЛАСНИ
ОВО ЈЕ ЕНЕРГЕНТ КОЈИ СРБИ МАСОВНО КУПУЈУ ПРЕД ГРЕЈНУ СЕЗОНУ У Србији га има у изобиљу, добро греје, а каква је цена?
Са зимом пред вратима, питање спремности за грејну сезону постаје све актуелније.
Стручњаци и грађани деле различита мишљења о томе како ће се Србија носити са изазовима које доноси грејна сезона - од снабдевања енергентима до потенцијалних повећања трошкова грејања.
О анализи тренутне ситуације као и о решењима потенцијалних проблема са којима се могу сусрести топлане широм земље, за "Пулс Србије" говорили су гости Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, Јелена Скендерија, уредница Бизнис рубрике Курира, Војислав Вулетић генерални секретар Удружења за гас Србије и Иван Милетић, стручњак за одбрану и безбедност.
Бушатлија је за Курир телевизију изјавио како га количина енергената којим Србија у овом моменту располаже не брине, али да начин на који се држава носи са употребом одређених ресурса може бити много бољи.
- Србија тренутно поседује и вишак енергената, а у питању су дрво и лигнит. Што се тиче производње струје, наша држава не може све сама да произведе, те ће количина уједно зависити и од тога колико буџет може да је обезбеди. Што се тиче употребе дрва и лигнита, посебно ме брине начин на који се њима раполаже. Сечи шума се не приступа са довољно пажње. Обавља се у прекомерним количинама и отуда мањак потражње, уз наравно и недостатак новца код грађана.
Србија и Гаспром потписали су нови уговор те су тиме договорене додатне испоруке гаса за нашу земљу током зимске сезоне, а под којим условима ћемо добијати гас од Русије открио је Вулетић:
- Светско тржиште је такво да некада пружа већу, а некада мању понуду, а цена гаса је нешто што се договара. Наша земља поседује изванредне услове и сопствени гас, имамо довољни капацитет за наше потребе и посебно складиште у Банатском двору које смо напунили задовољавајућим капацитетом. На основу свега наведеног Србија не би требало да има никаквих проблема током предстојеће грејне сезоне - започео је Вулетић и наставио:
- Што се тиче уговора са Русијом, он ће бити реализован по договору. Један део формуле према којој ће се уговор створити одређује се на основу цене нафте на светском тржишту, а остатак ће бити формиран по договору. Уговор ће бити склопљен у марту наредне године и не очекује се да буде проблема. Имамо одличне односе са Гаспромом и може се рећи да је део уговора већ унапред формиран.
Једно од најактуелнијих питања у Србији јесте колико се грађани греју на гас, а о томе шта показује статистика као и да ли су подаци добијени прикупљањем тих података реални, говорио је Милетић, те октрио како сматра да је финансијска ситуација у Србији тренутно таква да многи упркос томе што имају уведен гас у својим домовима, ипак бирају друге начине снабдевања грејањем током зимске сезоне.
- Занимљива је чињеница да у Србији већи број становника упркос томе што у својим домовима имају уведен гас, ипак бирају да се греју на дрво, односно на пелет. Ситуација је таква пре свега у мањим местима претежно насељеним старијим становништвом. Постоји претпоставка да је такав начин грејања јефтинији од употребе гаса те се народ све чешће одлучује да гас искључи одмах на почетку грејне сезоне. Статистика на основу података о броју становништва у чијим је домовима уведен гас дефинтинивно не показује реално стање, те не можемо са сигурношћу рећи колики број грађана се одлучио за ову најлакшу варијанту.
Најближи увид о томе на који начин се заправо греју грађани Србије и којим ресурсима се у највећој мери служе током грејне сезоне, открила је Јелена Скендерија. Како је рекла, грађанима највише новца изискује грејање на струју, што самим тим задаје и највише проблема.
- Рачуница је показала да је употреба дрва најисплативија када су у питању финансије наших грађана. Кубик је у односу на прошлу годину у неким градовима појефтинио за чак две хиљаде динара. Уз правилну рачуницу претпоставка је таква да одређена домаћинства грејну сезону могу испратити већ за 40.000 динара. У градовима је ситуација знатно другачија, грејање се плаћа током целе године што може довести и до цифре од преко 100.000 динара. Грађани упркос томе што би радо уживали у комфору које пружа овај начин грејања, не могу оправдати њену цену то све више прибегавају другачијим методама - закључила је Скендерија.