OVO JE ENERGENT KOJI SRBI MASOVNO KUPUJU PRED GREJNU SEZONU U Srbiji ga ima u izobilju, dobro greje, a kakva je cena?

Stručnjaci i građani dele različita mišljenja o tome kako će se Srbija nositi sa izazovima koje donosi grejna sezona - od snabdevanja energentima do potencijalnih povećanja troškova grejanja.

O analizi trenutne situacije kao i o rešenjima potencijalnih problema sa kojima se mogu susresti toplane širom zemlje, za "Puls Srbije" govorili su gosti Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, Jelena Skenderija, urednica Biznis rubrike Kurira, Vojislav Vuletić generalni sekretar Udruženja za gas Srbije i Ivan Miletić, stručnjak za odbranu i bezbednost.

Bušatlija je za Kurir televiziju izjavio kako ga količina energenata kojim Srbija u ovom momentu raspolaže ne brine, ali da način na koji se država nosi sa upotrebom određenih resursa može biti mnogo bolji.

- Srbija trenutno poseduje i višak energenata, a u pitanju su drvo i lignit. Što se tiče proizvodnje struje, naša država ne može sve sama da proizvede, te će količina ujedno zavisiti i od toga koliko budžet može da je obezbedi. Što se tiče upotrebe drva i lignita, posebno me brine način na koji se njima rapolaže. Seči šuma se ne pristupa sa dovoljno pažnje. Obavlja se u prekomernim količinama i otuda manjak potražnje, uz naravno i nedostatak novca kod građana.

Srbija i Gasprom potpisali su novi ugovor te su time dogovorene dodatne isporuke gasa za našu zemlju tokom zimske sezone, a pod kojim uslovima ćemo dobijati gas od Rusije otkrio je Vuletić:

- Svetsko tržište je takvo da nekada pruža veću, a nekada manju ponudu, a cena gasa je nešto što se dogovara. Naša zemlja poseduje izvanredne uslove i sopstveni gas, imamo dovoljni kapacitet za naše potrebe i posebno skladište u Banatskom dvoru koje smo napunili zadovoljavajućim kapacitetom. Na osnovu svega navedenog Srbija ne bi trebalo da ima nikakvih problema tokom predstojeće grejne sezone - započeo je Vuletić i nastavio:

- Što se tiče ugovora sa Rusijom, on će biti realizovan po dogovoru. Jedan deo formule prema kojoj će se ugovor stvoriti određuje se na osnovu cene nafte na svetskom tržištu, a ostatak će biti formiran po dogovoru. Ugovor će biti sklopljen u martu naredne godine i ne očekuje se da bude problema. Imamo odlične odnose sa Gaspromom i može se reći da je deo ugovora već unapred formiran.

Jedno od najaktuelnijih pitanja u Srbiji jeste koliko se građani greju na gas, a o tome šta pokazuje statistika kao i da li su podaci dobijeni prikupljanjem tih podataka realni, govorio je Miletić, te oktrio kako smatra da je finansijska situacija u Srbiji trenutno takva da mnogi uprkos tome što imaju uveden gas u svojim domovima, ipak biraju druge načine snabdevanja grejanjem tokom zimske sezone.

- Zanimljiva je činjenica da u Srbiji veći broj stanovnika uprkos tome što u svojim domovima imaju uveden gas, ipak biraju da se greju na drvo, odnosno na pelet. Situacija je takva pre svega u manjim mestima pretežno naseljenim starijim stanovništvom. Postoji pretpostavka da je takav način grejanja jeftiniji od upotrebe gasa te se narod sve češće odlučuje da gas isključi odmah na početku grejne sezone. Statistika na osnovu podataka o broju stanovništva u čijim je domovima uveden gas defintinivno ne pokazuje realno stanje, te ne možemo sa sigurnošću reći koliki broj građana se odlučio za ovu najlakšu varijantu.

Najbliži uvid o tome na koji način se zapravo greju građani Srbije i kojim resursima se u najvećoj meri služe tokom grejne sezone, otkrila je Jelena Skenderija. Kako je rekla, građanima najviše novca iziskuje grejanje na struju, što samim tim zadaje i najviše problema.

- Računica je pokazala da je upotreba drva najisplativija kada su u pitanju finansije naših građana. Kubik je u odnosu na prošlu godinu u nekim gradovima pojeftinio za čak dve hiljade dinara. Uz pravilnu računicu pretpostavka je takva da određena domaćinstva grejnu sezonu mogu ispratiti već za 40.000 dinara. U gradovima je situacija znatno drugačija, grejanje se plaća tokom cele godine što može dovesti i do cifre od preko 100.000 dinara. Građani uprkos tome što bi rado uživali u komforu koje pruža ovaj način grejanja, ne mogu opravdati njenu cenu to sve više pribegavaju drugačijim metodama - zaključila je Skenderija.

Kurir.rs