НЕМЦИ РЕКОРДЕРИ КАД ЈЕ БОЛОВАЊЕ  У ПИТАЊУ! Ево каква је ситуација у Србији

То је посебно видљиво у Немачкој. Као што су недавно писали медији, Немци су по томе рекордери, који у просеку изостају и по 20 дана годишње, док је у другим деловима Европе просек 8 дана. Чак постоје предлози да се радницима у Немачкој не плаћа први дан боловања, како би се смањио лош ефекат рекорда у боловању.

Поставља се питање – каква је ситуација код нас? И да ли компаније имају могућности да спрече евентуалне злоупотребе?

Према речима представнице Уније послодаваца Србије Светлане Будимчевић, фирме могу реаговати тако што ће увести интерне процедуре за контролу боловања у складу са законом, као што су провере оправданости одсуства и сарадња са здравственим установама.

Расте број боловања

Такође, из Уније скрећу пажњу да злоупотребе боловања урушавају систем социјалног/здравственог осигурања додајући да Унија, као глас привреде и организација која се залаже за унапређење продуктивности и конкурентности, истовремено настоји да промовише друштвено одговорно пословање и достојанство на раду.

– Правилно коришћење права из рада, укључујући и право на боловање, доприноси здрављу запослених и стабилности компанија. Међутим, свака злоупотреба ових права може негативно утицати на резултате компанија, урушити економију и имати дугорочне последице по друштво и запослене – рекла је она за Бизпортал.

Наводи да, када је реч о томе које место у свету заузимају Срби по отварању боловања, нажалост, не постоје прецизни међународни подаци који би омогућили рангирање наше државе у односу на друге земље по учесталости „отварања“ боловања, односно како Закон о раду познаје термин – одсуствовања са рада због привремене спречености за рад.

Међутим, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), број осигураника на боловању у Србији је у порасту.

– На пример, 2019. године на боловању је било око 119.000 осигураника, док је тај број 2021. године порастао на око 154.000 – навела је представница Уније послодаваца Србије.

Када је реч о томе да ли се и колико злоупотребљава боловање у нашој земљи, Будимчевићева је навела да према званичним статистикама, током прошле године спроведено је око 2.500 контрола боловања, при чему су неправилности утврђене у 12 одсто случајева.

– Повећање броја осигураника на боловању последњих година може указивати на потенцијални проблем прекомерног коришћења боловања. Иако не постоје прецизни подаци о размерама злоупотреба (с обзиром да нам је РФЗО у свом одговору истакао да исти не располаже подацима о привременој спречености за рад која траје до 30 дана, јер за исту накнаде исплаћује послодавац у складу са Законом о раду), послодавци често изражавају забринутост и сумње у могуће неправилности, односно сумњу да се у неким случајевима право одсуствовања са рада због привремене спречености за рад користи супротно својој сврси, односно да се злоупотребљава – казала је она.

Објашњавајући шта су и како изгледају лажна боловања, она подразумевају ситуације у којима запослени одсуствују с посла под изговором болести, а да за то не постоје медицински разлози.

Додаје да то може укључивати симулирање симптома или коришћење боловања за активности које нису у складу са препорученим, односно подразумеваним процесом опоравка.

Будимчевића је објаснила како боловања утичу на рад компаније или на послодавце и на који начин они могу да реагују.

– Честа и дуготрајна боловања могу негативно утицати на продуктивност компаније, повећати трошкове и оптеретити остале запослене. Послодавци могу реаговати тако што ће увести интерне процедуре за контролу боловања у складу са законом, као што су провере оправданости одсуства и сарадња са здравственим установама. Скрећемо пажњу такође, да злоупотребе боловања урушавају систем социјалног/здравственог осигурања – указала је она.

Да ли за овакве случајеве постоје санкције, потврдно одговара.

– Да, Закон о раду предвиђа могућност отказа уговора о раду у случају злоупотребе боловања. Послодавац је овлашћен да, након спроведене процедуре и утврђивања неправилности, раскине радни однос са запосленим који је злоупотребио право на боловање. Такође, запослени за кога се утврди да је злоупотребио боловање, у смислу Закона о здравственом осигурању, губи право на накнаду за времене привремене спречености за рад, а може бити и прекршајно кажњен новчаном казном која се креће од 30.000 до 50.000 динара – навела је она.

На шта се послодавци жале

Констатујући како то утиче на целокупан систем индустријализације и привреду, каже да злоупотреба боловања може довести до смањења ефикасности и конкурентности привреде. Повећани трошкови и смањена продуктивност негативно утичу на пословно окружење и могу обесхрабрити инвеститоре.

Будимчевићева указује на шта се све послодавци жале.

– Послодавци се најчешће жале на учестала и дуготрајна боловања код појединих запослених, али и на она краћа у трајању од рецимо три дана, сумњају у оправданост одсуства у неким случајевима, али нарочито на недостатак ефикасних механизама за контролу и санкционисање злоупотреба – казала је она.

Наша саговорница објашнава да према изменама Закона о здравственом осигурању из октобра 2023. године, изабрани лекар може да одобри боловање у трајању до месец дана.

– За продужење боловања преко тог периода, неопходно је одобрење првостепене лекарске комисије Републичког фонда за здравствено осигурање. Ова промена има за циљ бољу контролу и смањење могућности злоупотребе боловања – закључила је Будимчевићева.