light rain
3°C
12.02.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У КРУПНОМ БИЗНИСУ СЕ ИГРА ПРЉАВО Ево зашто је Најки уништио патике вредне 50 милиона долара НЕВЕРОВАТНО НА ШТА СУ СПРЕМНИ ЗБОГ ЈОШ ВЕЋЕ ЗАРАДЕ

12.02.2025. 18:54 19:19
Пише:
Извор:
Bizportal.rs
d
Фото: Pixabay.com

Најки је прошле године уништио патике у вредности од 50 милиона долара, не зато што нису могли да их продају, већ зато што нису желели да их ви имате...

Најпрљавија тајна индустрије патика иде много дубље него што мислите. Компаније попут Најкија не продају само обућу , оне продају ексклузивност.  И спремне су на све да је сачувају, чак и ако то значи уништавање потпуно нових производа. 

Али ту прича постаје још мрачнија, наводе економски стручњаци и финасијски саветници.

Најкијева стратегија се заснива на ограниченим серијама, ексклузивним колекцијама и сарадњама са познатим именима. Када купујете Најки, не купујете само патике – купујете начин живота. Њихов фокус није само на производу, већ на емоцијама, имиџу и персонализованом односу с купцима. Спортска мода, перформансе и стату,  све то Најки спаја у бренд који није обичан избор, већ инвестиција. 

Али ово није изолован случај. Најки годинама систематски уништава нове и једва ношене патике.

Али ово није изолован случај. Најки годинама систематски уништава нове и једва ношене патике. Документарни филм „СнеакерЈагд“, немачке телевизије АРД пратио је судбину донираних патика помоћу ГПС уређаја. Оно што су открили шокирало је истражитеље. 

Уместо да буду рециклиране, као што је Најки тврдио, патике су завршиле у фабрици за дробљење у Белгији. Тајни снимци су показали раднике како руководе потпуно новим и једва ношеним патикама. Новинари су тестирали тврдње компаније па су  купили  нове Најкијеве патике, додали трагаче и вратили их као донацију. Резултат истраживања је показао да су патике завршиле уништене. 

Поставља се питање зашто  би компанија уништавала сопствене производе? Одговор лежи у такозваној економији хајпа( вешптачка жудња за производима помоћу несташица), јер ограничене количине подижу цене, а ексклузивност гради престиж лимитиране серије стварају потражњу. 

Ова стратегија је променила читав пословни модел Најкија, а бројеви које компанија прави гото су невероватни: 

Глобално тржиште препродаје патика вредело је 6 милијарди долара 2019.

До 2030. године, очекује се да ће вредети 30 милијарди долара.

Најкијева тактика вештачке несташице створила је свет у којем су патике вредније од злата. Али еколошка цена је катастрофална напомињу даљуе стручњаци који се такође слажу и кажу :

– Све је почело с интернетом. Крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, eBay је омогућио људима да купују патике онлајн. Прави бум се догодио 2011–2012. године, с експлозијом друштвених мрежа, посебно Инстаграма. Када је Фејсбук 2012. купио Инстаграм, тржиште препродаје патика експлодирало је заједно са њим- наводи маркетиншки интернет стручњак који је специјализован за продају патика. 

Модна индустрија је одговорна за 10 одсто  глобалних емисија угљен-диоксида, више од свих међународних летова и поморског транспорта заједно. Када се томе дода то намерно уништавање нових производа. Права цена далеко превазилази новац. А потрошачи су почели да примећују. Данашњи купци не желе вештачку несташицу. Они препознају маркетиншке трикове. Уместо тога, окрећу се нечему потпуно другачијем. 

Уништавање залиха није само ствар оскудице, то је контрола и тржишта. Елиминисањем вишка, Најки може манипулисати ценама и потражњом како год жели. Овакав ниво тржишне доминације никада раније није виђен. Стратегија функционише савршено. 

Најкијев удео у тржишту кошаркашких патика скочио је са 43 одсто на 86 одсто у само неколико година.Компанија тренутно држи 38,5 одсто целокупног тржишта патика. Али та доминација има своју цену. тоне синтетичког отпада, огроман карбонски отисак и готово 20 одсто  глобалне отпадне воде. 

међутим ово истраживање стручњка атакође је показало и огроман помак у психологији потрошача: Данашњи купци  препознају маркетиншке трикове. Уместо тога, окрећу се нечему потпуно другачијем приступу и копанијама које раде другачије, попут. 

Патагонија – препродаје ношену одећу кроз програм „Worn Wear”

Стела Макартни – лидер у одрживој моди

Гучи – инвестира у смањење отпада

Стручњаци наводе да ове компаније као заједнички фактор имају Радикалну транспарентност. 

– Доба тајни је завршено нвео је на друштвеној мрежи икс једна од економиста, он даље комантришући стратегију Најкија каже да купци данас вреднују аутентичност више од екслузивности, захтевају потпуну транспарентност и верују искреном садржају више од самих реклама. Најкијева највећа грешка? Мислили су да могу вечно да се крију- пише даље он. 

Док они уништавају производе како би одржали лажну несташицу, данашњи најуспешнији предузетници раде супротно- пише други и додаје да је резултат јасан. 

– Трошкови маркетинга падају- пишу маркетиншки стручњаци и еконмоски аналитичари у својим постовинаи влоговима на друштвеним мрежама. 

Шта је економија Хајпа

Економија хајпа (или „hype economy“) odnosi се на пословни модел који користи вештачку стварање узбуђења, очекивања и жеље за производима како би повећала њихову вредност на тржишту. Ово се постиже коришћењем маркетиншких трикова, као што су: 

Ограничена доступност – Стварање осећаја да је производ тешко доступан, чиме се повећава његова пожељност.

Ексклузивност – Производи су „ограничени“ или доступни само одређеним групама, што повећава њихов престиж.

Вештачка несташица – Намерно се смањује понуда производа како би се изазвала велика потражња, што подиже цену.

Овај модел је нарочито популаран у индустријама као што су мода, технологија и патике, где брендови креирају „hype“ око својих производа и на тај начин манипулирају потрошачима. Циљ је створити илузију да је производ изузетно вредан или неопходан, иако често није.

(Bizportal.rs)

Извор:
Bizportal.rs
Пише:
Пошаљите коментар