ИЗБОРА ЈЕ СВЕ МАЊЕ Остало је само недељу дана до истека рока за примену санкција НИС-у ШТА БИ НАМ НАНЕЛО НАЈМАЊЕ ШТЕТЕ?

Сада је поново затражено да се оне одложе на додатних 30 дана. У међувремену су се јавили потенцијални купци.

Адвокати Нафтне индустрије затражили су да се та компанија уклони са свих листа рестриктивних мера, након што је промењена власничка структура предузећа. А директор Србијагаса, Душан Бајатовић истиче да је послат формални захтев и за пролонгирање санкција.

- Сви знамо да шта год да урадимо, ми не можемо то да завршимо за 30 дана. Према томе, ја сам релативно оптимистичан из простог разлога што је то једна бирократија, она тражи некакво кретање - изјавио је Бајатовић.

Ипак, могућност даљњег одлагања санкција и даље је на столу, али постоји и бојазан, о чему је говорио економиста Горан Радосављевић:

- Мислим да у овом тренутку није реално очекивати да НИС испадне са листа санкција, без обзира што је пребачено власништво на Гаспром. Ове санкције су индиректно повезане са Гаспром Њефтом, али су директно санкције НИС-у. Мислим да је тренутак и претпостављам да се на томе ради, пошто смо чули неке назнаке да држава има и план Б, шта је стратегија у случају санкција - објансио је.

С обзиром на то да је Газпром Њефт испунио услове санкција тако што је недавно спустио удео власништва у НИС-у на 45 одсто, захтев за обуставу санкција је легитиман. Остатак акција припада Газпрому, који има нешто више од 11 одсто, док око 30 одсто има држава Србија, а остало мали акционари. Међутим, америчким званичницима то није довољно, већ захтевају да руски капитал потпуно изађе из НИС-а.

- Никоме није у интересу да се ове санкције имплементирају, иако су најављене, није у интересу Русима, а из одређених разлога, није у интересу Србима. Запад не жели да види још један дестабилизујући регион. НИС има толико утицаја у смислу што запошљава много људи, снабдева грађане нафтним дериватима, и то не само Србију. Имајући у виду да Трампова администрација има другачију политику према рату у Украјини, очекивања и надања су, пре свега власти у Србији, да до пуне имплементације санкција неће доћи - каже за Курир Миодраг Капор, стручњак за енергетику.

Медији наводе да би руски удео могли да откупе мађарски МОЛ или хрватски ЈАНАФ, што је потврдио и хрватски министар привреде. Ипак, Радосављевић сматра да су мале шансе да Руси продају свој део, али да би у том случају најбоље било да купац буде држава Србија.

- Све друге компаније у региону, МОЛ и ОМВ, Лукоил и тако даље, имају рафинеријске капацитете у региону и вероватно у средњем року не би били заинтересовани да одрже рафинерију у Панчеву. У интересу државе, у интересу грађана и енергетске безбедности, као и ценовне, битно је да имамо ту рафинерију која би била очувана.

Једно је сигурно, ако америчка администрација буде стриктна у погледу испуњења свог захтева, Нафтној индустрији Србије преостаје да потпуно избаци Газпром Њефт из власништва или да поново тражи одлагање санкција.

(Kurir.rs)