IZBORA JE SVE MANJE Ostalo je samo nedelju dana do isteka roka za primenu sankcija NIS-u ŠTA BI NAM NANELO NAJMANJE ŠTETE?

Sada je ponovo zatraženo da se one odlože na dodatnih 30 dana. U međuvremenu su se javili potencijalni kupci.

Advokati Naftne industrije zatražili su da se ta kompanija ukloni sa svih lista restriktivnih mera, nakon što je promenjena vlasnička struktura preduzeća. A direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović ističe da je poslat formalni zahtev i za prolongiranje sankcija.

- Svi znamo da šta god da uradimo, mi ne možemo to da završimo za 30 dana. Prema tome, ja sam relativno optimističan iz prostog razloga što je to jedna birokratija, ona traži nekakvo kretanje - izjavio je Bajatović.

Ipak, mogućnost daljnjeg odlaganja sankcija i dalje je na stolu, ali postoji i bojazan, o čemu je govorio ekonomista Goran Radosavljević:

- Mislim da u ovom trenutku nije realno očekivati da NIS ispadne sa lista sankcija, bez obzira što je prebačeno vlasništvo na Gasprom. Ove sankcije su indirektno povezane sa Gasprom Njeftom, ali su direktno sankcije NIS-u. Mislim da je trenutak i pretpostavljam da se na tome radi, pošto smo čuli neke naznake da država ima i plan B, šta je strategija u slučaju sankcija - objansio je.

S obzirom na to da je Gazprom Njeft ispunio uslove sankcija tako što je nedavno spustio udeo vlasništva u NIS-u na 45 odsto, zahtev za obustavu sankcija je legitiman. Ostatak akcija pripada Gazpromu, koji ima nešto više od 11 odsto, dok oko 30 odsto ima država Srbija, a ostalo mali akcionari. Međutim, američkim zvaničnicima to nije dovoljno, već zahtevaju da ruski kapital potpuno izađe iz NIS-a.

- Nikome nije u interesu da se ove sankcije implementiraju, iako su najavljene, nije u interesu Rusima, a iz određenih razloga, nije u interesu Srbima. Zapad ne želi da vidi još jedan destabilizujući region. NIS ima toliko uticaja u smislu što zapošljava mnogo ljudi, snabdeva građane naftnim derivatima, i to ne samo Srbiju. Imajući u vidu da Trampova administracija ima drugačiju politiku prema ratu u Ukrajini, očekivanja i nadanja su, pre svega vlasti u Srbiji, da do pune implementacije sankcija neće doći - kaže za Kurir Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.

Mediji navode da bi ruski udeo mogli da otkupe mađarski MOL ili hrvatski JANAF, što je potvrdio i hrvatski ministar privrede. Ipak, Radosavljević smatra da su male šanse da Rusi prodaju svoj deo, ali da bi u tom slučaju najbolje bilo da kupac bude država Srbija.

- Sve druge kompanije u regionu, MOL i OMV, Lukoil i tako dalje, imaju rafinerijske kapacitete u regionu i verovatno u srednjem roku ne bi bili zainteresovani da održe rafineriju u Pančevu. U interesu države, u interesu građana i energetske bezbednosti, kao i cenovne, bitno je da imamo tu rafineriju koja bi bila očuvana.

Jedno je sigurno, ako američka administracija bude striktna u pogledu ispunjenja svog zahteva, Naftnoj industriji Srbije preostaje da potpuno izbaci Gazprom Njeft iz vlasništva ili da ponovo traži odlaganje sankcija.

(Kurir.rs)