ФРИЛЕНСЕРИ УПЛАТИЛИ ДРЖАВИ 887 МИЛИОНА ДИНАРА Ево који модели самоопорезивања постоје и који су најповољнија опција

Према сазнањима “Блиц Бизниса”, од 1. фебруара подигнут је и неопорезиви износ за први модел самоопорезивања на 107.738 динара, уместо досадашњих 103.296, док ће за други, лествица бити 64.979, што је за 2.679 динара више него прошле године.
Наша сазнања потврдили су и из Пореске управе.

Наплаћено је укупно 887 милиона динара
- Неопорезовани износа за за први модел самоопорезивања од 1. фебруара 2025. године износи 107.738 динара, док за други модел је 64.979 динара. По поднетим пореским пријавама о обрачунатом порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на приходе остварене квартално, од стране физичког лица као пореског обвезника за 2024. годину наплаћено је укупно 887.000.593,02 динара - кажу из Пореске управе за “Блиц Бизнис”.

Ако је судити по томе што се у државну касу слио значајно већи новац у 2024. него у претходној години, јасно је да све већи број особа из категорије фриленсера који испуњава своје обавезе. Процене су да ће тај износ бит још већи у 2025. години јер од 1. јануара и поморци су укључену у ову категорију након измене Закона о порезу на доходак, које је крајем новембра прошле године донела Скупштина Србије.Додуше, те обавезе су ослобођени поморци који на броду бораве дуже од 174 дана у календарској години, односно они неће имати обавезу плаћања овог пореза у Србији, кажу у Пореској управи.

- Сагласно одредбама члана 84в Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се од 1. јануара 2025. године приходима помораца, у смислу овог закона, сматрају приходи које, од страног налогодавца, оствари физичко лице по основу обављања послова на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе. Обвезник пореза је физичко лице које остварује приходе радећи као члан посаде или обављајући друге послове као помоћно особље на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе. Висина прихода физичких лица по врсти послова које обављају утврђује се на дневном нивоу, подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове саобраћаја,имајући у виду прихваћене међународне стандарде.Обвезници – поморци који обављају послове на бродовима и другим пловилима дуже од 174 дана у календарској години за коју се утврђује и плаћа порез, ослобођени су од плаћања пореза на приходе из овог члана-објашњавају за “Блиц Бизнис” из Пореске управе.

Како је порез фриленсера решила Хрватска

Таква ситуација није у државама региона, па је примера ради Хрватска, на други начин законом дефинисала пореске обавезе својих помораца.
- Члан посаде брода у међународној пловидби без обзира на државну припадност брода, који у Републици Хрватској има пребивалиште, односно уобичајено боравиште (резидент), јесте обвезник пореза на доходак од несамосталног рада према примањима оствареним на основу рада на броду у међународној пловидби, осим ако је пловио 183 или више дана у години за коју се утврђује обавеза пореза на доходак. Време од 183 дана не мора бити повезано - стоји у Поморском законику Републике Хрватске.
- Ова категорија која порез плаћа самоопорезивањем, подноси пореску пријаву (Образац PP ОПО-К) квартално, без обзира на висину оствареног прихода - наводе из Пореске управе.

То практично значи да су чак и фриленсери који не остварују приход виши од износа признатих трошкова, дужни да пријаве порез. Оно што је важно то је да фриленсери имају могућност да своје обавезе измире помоћу два модела опорезивања, који могу сами да одаберу и то на основу зараде.То практично значи да уместо државе сами одређују модел, који при том могу да мењају сваког квартала. Другим речима, обавезе према држави утврђују се четири пута годишње а пракса показује да први од два модела за опорезивање фриленсера, погоднији за оне са нижим, а други за особе са вишим зарадама.

Два модела опорезивања фриленсера - шта је за кога боље

Први модел(Модел А)

Модел А је повољнији за фриленсере који остварују ниже приходе јер имају право да им се признају нормирани трошкови у износу до 107.738 динара у 2025.(у 2024.било 103.2969), односно да се приход до тог износа не опорезује, нити се на њега плаћају доприноси. Ако се оствари приход преко наведеног износа, на део који прелази ову границу, обрачунаће му се порез по стопи од 20% и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 24%.

Други модел(Модел Б)

Он је повољнији за лица са вишим приходима, а подразумева и признавање нормираних трошкова у износу од 64.979 динара, колико ће износити у 2025., (у 2024. било 62.300 динара) увећаних за 34% од оствареног прихода. Све преко наведеног износа се опорезује стопом од 10%, те је подложно плаћању ПИО доприноса по стопи од 24%. Међутим, ако фриленсер не оствари виши приход од наведене границе, нема обавезу плаћања пореза, али се доприноси свакако плаћају. У том случају се стопа примењује на минималну основицу ПИО доприноса која је једнака троструком износу најниже месечне основице доприноса утврђене на националном и годишњем нивоу.

Што се тиче здравственог осигурања ако је фриленсер осигуран по неком другом основу (као запослени или предузетник), нема обавезу додатног обрачуна и плаћања доприноса за здравствено осигурање. У супротном, он мора да га плати по истом принципу за оба модела, применом стопе од 10,3 посто на опорезиви приход, или ,ако је приход нижи од износа нормираних трошкова, на троструки износ месечне основице доприноса, која се утврђује сваке године од стране надлежног органа за статистику, а износи 15% од просечне месечне зараде у претходној години.

Како то изгледа у пракси са мањим и већим зарадама фриленсера

Фриленсери са мањим приходима

Ако као пример узмемо фриленсера који зарађује 300 евра, односно око 35.000 динара, његов квартални приход је близу 105.000 динара.По моделу А када се од основице “одбију” порези и доприноси који, у овом случају, износе око 8.750 динара, фриленсеру остаје профит од око 96.250 динара за тај квартал.
Ако исти фриленсер, са истом кварталном зарадом од 105.000 динара одабере модел Б, укупни порези и доприноси биће око 31.150 динара. Тако ће фриленсеру остати око 73.850 динара “чисте” кварталне зараде.

Ове рачунице изведене су преко калкулатора на сајту “Фриленсери”, из којих се види да је за оне фриленсере који зарађују мање, модел А боља опција.

Фриленсере са већим приходима:
Фриленсер заради 1.000 евра месечно, што је 3.000 квартално, дакле нешто око 352.000 динара за тај период, а одабере модел А, порези и доприноси чиниће чак 39,45 одсто износа. Дакле, за порезе и доприносе даће 138.465 динара, а фриленсеру ће остати 212.535, док ће по моделу Б са истом кварталном зарадом, платиће за порезе и доприносе 76.976 и остаће му 274.024 динара.

На основу ове рачунице, види се да фриленсери који зарађују веће суме новце треба да одаберу модел Б, који је исплативији, док они са нижим приходима ипак треба да се окрену моделу А.

Нови рок је април, а казне прекршајне

Рок за подношење пријава за фриленсере за први квартал ове године је од 1. до 30. априла. Сви они који га прекораче и не пријаве приходе, могу прекршајно да одговарају. Колико је тачно фриленсера стигло до суда, Пореска управа нема те податке.
- Одредбама Закона о прекршајима, прописано је да Прекршајни суд води јединствени регистар санкција, прекршајни поступак у првом степену, као и да се новчане казне извршавају у складу са тим Законом. Са тим у вези, Пореска управа не располаже траженим подацима - кажу за “Блиц Бизнис” из Пореске управе.

Blic.rs