ТЕЛЕГРАМ УВЕК БИО БЕСПЛАТАН, АЛИ САДА ДОНОСИ ПРОФИТ Оснивач открива: Није без проблема...
Апликација Телеграм коначно је постала профитабилна након више од десет година постојања, према речима оснивача Павела Дурова.
Компанија је током 2024. године остварила приход већи од милијарду долара и сада располаже готовинским резервама од 500 милиона долара.
Телеграм је свој приход повећао захваљујући двема основним стратегијама монетизације: премиум претплатама и огласима. Премиум претплате, које корисницима омогућавају додатне функционалности по цени од 4,99 долара месечно, постале су значајан извор прихода.
Ова опција укључује погодности попут већег капацитета за складиштење фајлова, ексклузивних налепница и других додатака који нису доступни бесплатним корисницима.
Поред тога, огласи су пажљиво имплементирани у оквиру јавних канала како не би нарушили корисничко искуство. Овакав приступ, који избегава агресивне рекламе, омогућио је Телеграму да задржи корисничку базу, а истовремено генерише значајан приход. Ове стратегије помогле су компанији да отплати велики део дуга који је износио две милијарде долара, док је прошле године бележила губитак од 108 милиона долара.
Контроверзе које прате успех
Ипак, Телеграм није без проблема. Иако је остварио финансијску стабилност, платформа се суочава са глобалним критикама због ширења дезинформација, криминалних активности и недостатка модерације садржаја. Француске власти су ове године поднеле прелиминарне оптужбе против Павела Дурова због наводног омогућавања криминалних активности на платформи, што је довело до тога да он не сме да напусти земљу. Сличне акције разматрају и друге државе, попут Шпаније и Велике Британије.
Платформа игра кључну улогу у ратовима информација, посебно у контексту рата у Украјини, где се користи као примарни извор нефилтрираних вести. Док неки Телеграм виде као симбол слободе изражавања, други га описују као "виртуално бојно поље" препуно дезинформација и експлицитног садржаја.
Телеграм између слободе и одговорности
Телеграм је покренут 2013. године са циљем да пружи сигуран и анониман начин комуникације, али његова популарност донела је и проблеме.
Извештаји указују на растућу злоупотребу платформе за илегалне активности, укључујући трговину дрогом, продају украдених идентитета и ширење екстремистичког садржаја.
Недавно је, под притиском власти, компанија започела модерацију приватних разговора, што је пре неколико година било незамисливо. Овај потез показује колико је комплексан изазов балансирања између слободе изражавања и одговорности према законима и друштву.
Док Телеграм слави своју финансијску стабилност, контроверзе које га прате јасно показују да профитабилност долази са ценом – у виду глобалног надзора и критика.
Телеграф/Курир/Дарко Мулић