ДА ЛИ ЈЕ ИСПЛАТИВО ЗАПОЧЕТИ ИТ ПОСАО У СРБИЈИ Анђели заинтересовани, НА БАНКЕ СЕ СЛАБО ОСЛАЊАЈУ
Последњих година све очи економиста уперене су у растућу ИТ заједницу у Србији, у чију се ефикасност и конкурентност све више уздамо. Послови из овог сектора и даље држе озбиљне позиције када је вредност капитала који доносе у питању, и сан скоро сваког младог човека је да се на неки начин укључи у ову струју. Растући бизнис гладан је идеја, па, тешко почети ИТ посао у Србији?
На ово питање покушали су да одговоре запослени у „Гаражи“, заједници инвеститора и оснивача домаћих тех-стартапа.
Истраживање је обухватило 24 фонда такозваног ризичног капитала и две групе „бизнис анђела“ из десет земаља, укључујући Србију, регион и Европу. Сви они су у претходне две године посетили наш екосистем и разговарали са барем пет стартапа - каже се у извештају „Гараже“.
Када су српски стартапи у питању, година 2021. била је савршена за ову врсту започињања пословања, јер је прикупљено 141 милион евра, а просечна сума погодбе износила је 7,9 милиона. Најгора година била је 2023, када је прикупљено само 17 милиона евра, а просечна погодба износила је само 853.000 евра. У 2024. години, српски стартапи привукли су скоро дупло више ризичног капитала у односу на претходну годину, иако је број трансакција остао непромењен. Док је 2023. била година с најнижим нивоом финансирања, укупни тренд је био у складу с осталим земљама у региону.
Све више „анђеоских инвеститора“
Посебно је значајан пораст активности „анђеоских инвеститора“ у Србији, што је довело до већег броја улагања пре саме реализације идеје. То је позитиван сигнал за стартапе у раној фази развоја. Наду улива и чињеница да су стартапи обезбедили довољно капитала за одржавање пословања до следеће фазе финансирања.
Иако је укупан број трансакција остао исти, повећање укупног финансирања указује на раст просечне величине инвестиционих рунди, док је медијална вредност рунди остала релативно непромењена.
Причај, и врата ће ти се отворити
- Оснивачи често потцењују снагу своје мреже контаката. Да би расли и боље искористили свој друштвени капитал, треба да унапреде вештине приповедања и умрежавања. Они који постављају права питања правим људима стичу драгоцене увиде и непрекидно отварају нове могућности. Што више комуницирају са глобалним купцима, инвеститорима и колегама из индустрије, то више подршке и замаха могу изградити - рекла је Милена Милић, менаџерка “Гараже”.
Пејзаж финансирања стартапа у Србији није се значајно променио између 2023. и 2024. године, при чему су већина извора финансирања забележила само мање осцилације.
Самофинансирање и даље представља доминантан извор налажења новца за почетак посла, и порастао је са 91,6 посто у 2023. на 92,5 посто у 2024, док су грантови и даље на другом месту по учесталости и забележили су пад од 4,3 посто, те сада износе 56,2 посто.
Породица и пријатељи прошле године уложили су око 14,9 посто новца, што је нешто мање него 2023, када су уложили 16,8 посто, док је проценат банкарских позајмица остао исти – 3 посто.
Најзначајнија промена догодила се у области ризичног капитала, чији је удео порастао са 8,4% на 13,4%, што указује на бољу спремност српских стартапа за привлачење инвестиција. Ипак, главни извори финансирања самофинансирање и грантови, забележили су пад у односу на прошлу годину, и то треба да забрине они који имају идеју о креирању „апликације живота“.
Забринути за привлачење купаца
Српски стартапи уочили су три промене између 2023. и 2024. године, док су остали изазови остали у сличном опсегу. Забринутост у вези са стицањем купаца порасла је са 34,5% на 39,3%, док су изазови повезани са запошљавањем опали на 28,4%, а развој тима на 11,4%. Ове промене указују на померање фокуса са изградње тима ка ширењу на тржишту, иако финансирање и даље остаје највећи изазов, са око 60% стартапа који га наводе као кључни проблем.
Прекомерна усредсређеност на локална и регионална тржишта у раним фазама веома је честа међу српским стартапима. Због недостатка свести о конкуренцији, оснивачи често развијају производе који су копије постојећих решења и, иако поседују неопходне вештине, не успевају да створе праву иновацију. Неанализирањем ширих тржишта ограничавају своју могућност за скалирање и привлачност за инвеститоре. Да би решавали велике проблеме, треба да прате глобалне трендове и стекну дубље разумевање своје индустрије.
За почетак, треба да науче како ће своју идеју представити заинтересованим инвеститорима, а главни савет је да буду – искрени, кратки и јасни.
Ивана Радоичић