Учествовало је 12 играча у пет кола, а победио је Владимир Маштраповић са 4,5 поена.
Следили су Зоран Б. Марковић 4, Медар и М. Дукић по 3,5, Столић и Ћетковић по 2,5 поена итд. Били су присутни и други пријатељи, а турнир који су осмислили Маштраповић и Столић, увеличао је и велемајстор Драган Косић, Митровчанин који је додељивао награде.
Мирко Скорупан био је зачетник заиста успешне шаховске школе, која је изнедрила и државне прваке у кадетским категоријама, био је велики миљеник како деце коју је учио, али исто тако драг и поштован човек од стране њихових родитеља, наравно, и од шаховских колега и пријатеља из других градова Војводине.
Једно тако мало место је имало Владиславу Пејновић, Владимира Маштраповића и Милоша Андрића. Када се ту још дода и Сергеј Столић, који је нешто касније кренуо са шахом, али којег је Мирко уз своје родитеље буквално и отхранио, удомио и извео на успешан животни пут, имали сте четворку која је освојила тадашњу Кадетску лигу Војводине. А нико их није сврставао ни међу потенцијалне освајаче медаља. Али, имали су Мирка.
Мајсторски кандидат који је поправљао кућне апарате у свом Лаћарку, а уместо наплате „златних руку“ усмеравао људе да се ти новци уплате за такмичења деце из шаховске школе. Колико је сам уложио, никада нећемо сазнати. Успешно је организовао и неколико турнира деце „Шах у школе“. Међу његовим ученицама биле су и Наташа Цех, Маја Јовановић и многе друге.
Ж. Медар
