Круна на утисак о игри био је Кораћев гол у интервалу надокнаде времена. Слављеничко расположење играчи су поделили са навијачима. Они јесу најзаслужнији, у складу са „правилом“ да су за победе заслужни играчи, док су за поразе криви тренери.
Међутим, Вошин тријумф у Крагујевцу јесте потврда да свако правило има изузетак. За пролаз у финале, који је уследио после охрабрујућег пролећног низа резултата, барем колико и играчи заслужан је и тренер Божидар Бандовић са сарадницима.
- Најпре бих желео да честитам колеги Дудићу на свему што је урадио са тимом Радничког – поручио је Бандовић. – Ништа у фудбалу не долази случајно. Што се утакмице тиче, добро смо почели, доминирали смо, имали смо шансе за гол, на крају смо то и оверили голом у надокнади и мислим да смо заслужено у финалу. Честитам нашим играчима. Желели смо да учинимо срећним и наше навијаче и наш град Нови Сад.
Извориште двомесечног Вошиног пролећног путешествија и играчи и чланови стручног штаба пронашли су у јединству колектива и атмосфери свлачионице, успостављених још на припремама у кипарској Ларнаки. „Право на грешку“ није измислио Бандовић, али му јесте дао пуни смисао у припреми екипе и сваког играча понаособ.
-Развили смо тимски дух који влада у колективу и који нас носи - сагласан је Вошин стратег. - Јесмо зимус изгубили у Крагујевцу, али смо трајањем после те утакмице и понављањем позитивних резултата подигли ниво самопоуздања, из кога је уследио стил којим смо вратили гледаоце на „Карађорђе“. То нам пуно значи. Шта има лепше за фудбалера него да игра пред пуним трибинама. Овде је била сјајна атмосфера, очекујем да ће и „Карађорђе“ да процвета у недељу, када нам долази Звезда.
Војводина је девети пут у финалу националног Купа, четврти пут са Црвеном звездом. Право на меч за трофеј у Лозници, 23. маја заслужила је победама у сусретима са Новим Садом (2:0), Младости Гат (3:0), Чукаричким у Београду 5:4 (1:1) и са Радничким у Крагујевцу (1:0).
На све комплименте за припрему и вођење колектива тренер Бандовић остајао је без коментара, усмеравајући све похвале и честитке ка играчима. Не можемо, међутим, да заоибиђемо његов лични печат Вошином успеху. Начин игре и низ резултата на два фронта довољно говоре. Што се гостовања у Крагујевцу тиче, у знатној мери решио га је Бандовић. Одличном тактичком поставком против ниске одбране, али и спремности играча да на време амортизују сваки покушај противничког контранапада допринео је једином могућем исходу.
Мада у фудбалу ни један исход није искључен до краја. Вишак у везном реду успоставио је тежиште игре на ивици казненог простора, а продорима по боковима тражио је кључ за крагујевачку браву. И пронашао га је с бока и изменама у финишу полуфинала. Уместо везног играча, капитена Зукића, уз шпица Ивановићеве класе, заиграо је изразити нападач Вукановић. Док су збуњени домаћи играчи одбране мотрили са једнога на другог нападача, право ниоткуда појавио се централни бек Кораћ и сложио коцкице Бандовићевог мозаика, за вођство, за победу и за пласман у финале Купа Србије.
Л.Бакмаз
