ИМАМ ПРИРОДАН ДАР ДА ПРОВОЦИРАМ Инфлуенсерка Александра Племић о негативним коментарима на друштвеним мрежама

У сво­јим по­пу­лар­ним об­ја­ва­ма Тик­ток ин­флу­ен­сер­ка Алек­сандра Пле­мић, чи­ји на­лог на тој дру­штве­ној мре­жи бро­ји ви­ше од 82.000 пра­ти­ла­ца, че­сто се бави дру­штве­но-од­го­вор­ним те­ма­ма као што су ми­зо­ги­ни­ја, угње­та­ва­ње сла­би­јих, насиље и људ­ска пра­ва.
а
Фото: Приватна архива

Искре­ним и ди­рект­ним ста­во­ви­ма че­сто иза­зи­ва не­га­тив­не ре­ак­ције код љу­ди ко­ји јој, ка­ко и са­ма ис­ти­че, да­ју до­дат­ни под­стрек да на­ста­ви ти­ме да се ба­ви. Пот­пу­но искре­но, без устру­ча­ва­ња, го­во­ри о свим про­бле­ми­ма у дру­штву, а њен по­зи­тиван ка­рак­тер и ха­ри­зма чи­ни да ве­ли­ки број љу­ди од ње потра­же и са­вет.

- Кроз ду­го­го­ди­шњи рад на се­би, на­у­чила сам да за­и­ста вр­ло ма­ло то­га, што до­ла­зи од дру­гих љу­ди, мо­же да ме ис­про­во­ци­ра. Ме­ђу­тим, у вир­ту­ел­ном све­ту, про­на­ђем ин­спи­ра­ци­ју у ту­ђој нео­све­шће­но­сти и од оно­га што би мо­жда не­ко­га изнер­ви­ра­ло, на­пра­вим ви­део-од­го­вор ко­ји ће или не­ко­га за­ба­ви­ти, или не­ко­га нече­му на­у­чи­ти - ка­же Алек­сан­дра у раз­го­во­ру за наш лист.

Фото: Приватна архива

Да ли вас је нека конкретна тема подстакла да отворите налоге на друштвеним мрежама и да на њима проговарате о свему што вас „иритира“?

- Што се тиче конкретно мреже на којој сам најзаступљенија и која ми је омиљена, Тикток, мотив за отварање налога ми је био да, на неки начин, направим од себе бренд, како бих лакше могла да се бавим оним што је уствари моја сврха и мој животни позив, а то је подизање колективне свести које се тиче тема као што су борба против свих врста насиља, дискриминације, предрасуда, стереотипа и свега онога што је у нашем друштву, на моју огромну жалост, још увек врло заступљено. Са друге стране, можда је и добро што је тако, јер ми то оставља огроман простор за рад. Тема којом највише волим да се бавим јесу људска права, у најширем смислу, а када бих морала да сузим, рекла бих да је то борба против насиља над женама и угрожавања женских права. Значај ове теме, у правом смислу, схватила сам тек када сам и сама прошла кроз систем као жртва насиља и од тада имам неодољиву и незаустављиву жељу да помогнем људима у препознавању насиља, као основној превентиви његовог ширења. Како сматрам да је једини алат који може да помогне и кључ свега, заправо едукација, која у нашој земљи није и не може бити присилна и обавезна, одлучила сам да сама створим платформу преко које ћу утицати на људе, али и на неистомишљенике.

Шта је то што људе привлачи вашем садржају на друштвеним мрежама и шта је то што вас разликује од других инфлуенсера?

- Рођена сам са нечим што људи зову харизма, тако ми бар говоре, и имам природни дар да провоцирам. Научила сам да је предзнак реакције коју изазивам небитан за оно што желим да постигнем и свакодневно се, буквално, играм са тим. Можда би људи који долазе на мој профил имали другачији одговор на ово питање. Многи људи ми се захваљују што постојим, кажу да сам храбра, смела, да говорим оно што би многи рекли када би смели и сличне ствари. Кажу да умем да погодим у центар, да одлично жонглирам речима, да сам талентовани наратор, да сам искрена и да се то види, па чак много пута добијам поруке захвалности јер су људи неки мој савет послушали и испоставило се да је био прави. А ја сам само ја. Оно што бих истакла као разлику у односу на друге, коју људи често истичу, јесу моје године живота. Некако се не очекује да се неко мојих година бави мрежама на овај начин, али ја то прихватам, иако не разумем на исти начин, и често искористим као предност.

Колико су се ваши ставови променили од како сте активни на друштвеним мрежама и јесте ли, захваљујући њима, дошли до неких закључака о данашњем друштву?

- Мислим да се моји ставови јесу значајно променили од када сам активнија на мрежама и да су данас много чвршћи. Захваљујући мојим ставовима, које једнако живим, као што их и промовишем, научила сам веома много о људима. Свакодневно се изненађујем, често негативно, у каквом је стању заправо колективна свест људи који нас окружују, па ухватим себе да анализирам разлоге и могуће алате за поправљање стања, али и да се плашим за будућност генерално, јер када само мало застанете и ослушнете какви све карактери живе, размножавају се и на исти начин васпитавају своје потомство, не можете а да се бар не замислите. Данашњем друштву неопходно је буђење на свим нивоима. Толико тога недостаје обичном човеку да је то претужно. Људи не путују, не читају, не воле, не усуђују се, а све су то, али и још много тога, ствари које су неопходне за раст и развој и које, када изостају и недостају, јако се виде и јако уназађују.

Ко је Алесандра Племић иза камере?

- Тренутно се бавим пословима око регистрације удружења грађана, којег сам оснивач и преко кога ћу свој рад подићи на један виши, значајнији и виђенији ниво. Затим, трудим се да пишем, јер ми је један од циљева да ове године издам књигу, читам колико могу, тренирам колико стигнем, учим свакодневно и уживам у свом животу најискреније. Испуњава ме дружење са драгим људима и провођење времена са породицом, која ми је највећа подршка и на коју сам неизмерно поносна. Претпостављам да ми живот изгледа као и живот сваке друге особе коју сретнете на улици данас, с тим да волим да верујем да је мој ипак мало лепши, срећнији, веселији и забавнији.


Празник уз смех и топао разговор

Како се у вашем дому прославља Ускрс и да ли неки од обичаја, из вашег детињства, обележавате и данас?

- Што се тиче Ускрса, како моја породица није традиционална, искористимо га углавном да се нас троје окупимо, испричамо, смејемо, проведемо неко време заједно што квалитетније, на начине који нама у том тренутку пријају. Једини обичај који негујемо, ако се то може назвати обичајем, је фарбање јаја, јер је забавно и весело. Прво црвено фарбано јаје чувам целе године, то је нешто што не знам тачно зашто радим, али сам некако усвојила као ритуал.


Фото: Приватна архива

Често својим коментарима о правима жена изазивате бес код људи који не гледају на ово друштво истим очима. Колико је тешко издржати то својеврсно онлајн насиље и да ли вам некада дође да се из свега тога искључите?

- Никада ми не дође да се искључим и буквално са сваким таквим коментаром ја добијам још већу жељу да наставим, јер су управо они показатељи неопходности постојања и деловања људи попут мене. Некима је мој имунитет на ту врсту насиља, када је усмерен против мене, нејасан и чудан, али ја сам то разумела одавно, разложила на просте чиниоце и заиста се не осећам угрожено. Верујем да сада већ сви знају да негативан коментар не може оставити задовољна особа и да било ко ко другоме жели зло има само проблем са собом. Када тако поставите ствари, све што можете да осетите према особи која тако нешто ради је сажаљење, јер свако даје оно што има. А замислите како је тешко особи која има само ружне речи, злобу и пакост. То су најчешће врло слабе особе, приметићете да немају храбрости ни да се представе својим именом, презименом и фотографијом. Таквим особама су едукација и љубав најпотребнији. Ипак, признаћу да коментаре таквих особа волим да искористим и да се надовежем, како бих изазвала нове реакције, привукла нове пратиоце, обезбедила себи више прегледа и слично. Како год да поставите ствари, такви људи ми служе и највише из тих разлога их не блокирам и не уклањам. Дакле, никаква штета од њих. Напротив.

Ваше набавке изгледају потпуно другачије од других тиктокера, јер ви говорите и о ценама и висини плате. Да ли је народу потребно више реализма или, за већину, недостижног гламура?

- Никада ми неће бити јасно зашто су плате табу и зашто је проблем рећи да су цене намирница апсолутно неусклађене са истом. Ја увек истичем да не живим само од плате, јер се од ње не може ни преживети, а не живети. Сматрам да је људима потребна едукација и у том смислу, јер стичем утисак да су заборавили шта све једна плата треба да покрије. Не кажем да је моја реалност што се тиче цена, набавки и плате свачија реалност, али тврдим да је много већи број људи чија јесте, него оних чија није. Верујем да се многима не свиђа моја отвореност у том смислу. Чак и кроз видео-снимке који су на ту тему, можете видете стање колективне свести и запрепастити се. Дозволили смо себи да се сведемо на ниво робова. Гламур који помињете у Србији је лажан и верујем да су га се људи заситили. Ипак, сматрам да је важно успоставити баланс чак и у томе, нудити људима некако уједначено и једног и другог, а не фаворизовати оно што просечан човек не живи и тиме га додатно фрустрирати и ућуткивати.

Једна сте од ретких особа која реагује на негативне коментаре дајући тим људима и конструктивне савете. Због чега то чините и због чега мислите да је то адекватнији начин реаговања на њих од игнорисања?

- Није то увек адекватнији начин и не чиним то увек, али постоје тренуци када сматрам да је важно и онда тим коментарима дам простор и пажњу. Углавном се осврнем на негативан коментар ако приметим да више људи дели слично мишљење, или уколико једна иста особа на више видео-снимака оставља негативне коментаре. У тим случајевима, сматрам да је корисније дати савет и покушати освестити, него игнорисати. Вероватно људи мисле да је то без ефекта, али верујте да није. Иако аутор коментара често не може ни да разуме шта му говорим, многи млађи креатори, по годинама и по стажу, могу да виде да негативан коментар не мора да утиче ни на расположење, ни на самопоуздање и некада је и то довољан ефекат. Има много младих креатора који изигноришу коментаре, у смислу да их обришу и блокирају аутора, али тај коментар остави траг на њиховом расположењу или самопоуздању. Најважније је оно што је ваша сврха на мрежама и то увек треба да је правац, циљ и водиља.

Које су то вредности које бисте желели да пренесете на ваше пратиоце кроз садржај који објављујете?

- Мој систем вредности је прецизан и јасан и то је својеврсна листа која нема пуно ставки у самом врху. То су породица, слобода, знање, љубав и материјална добра. Премало је овде простора, али волела бих да утичем на људе на начин да само мало почну шире да посматрају ствари. Да припазе на речи које употребљавају, јер их врло често само избаце из себе без размишљања о њиховом значењу и дефиницији. Толико ми је тужно када чујем да се породицом сматрају само муж, жена, ћерка и син. Морамо прихватити да породица има много више облика од поменутог, чак, ако ћемо бити искрени, тај облик полако изумире. Волела бих да покушамо некако да идемо у корак са временом, а не да тапкамо у месту које је прегажено пре типа сто година и тврдоглаво жалимо што нешто више није као што је било. Огромна ми је жеља да људи не осуђују једни друге због избора и начина живота који им прија, а никога не угрожава. Да схватимо да читавог живота учимо а да смо живи док дишемо, а не до одређеног броја година. Да је љубав основна водиља и једини спас човечанства. Да нема ништа лоше у карактеру особе која је стекла велико материјално богатство и слично.

Ивана Јапунџа

EUR/RSD 117.1050
Најновије вести