Ликови и различити хумористични карактери које ствара привлаче велику пажљу, те га људи, који га прате, често опонашају у свакодневном животу. Његови видео-снимци на платформи Јутјуб броје милионске прегледе, а инспирацију за креирање ликова као што су „Фамилије” и „Брат мои” црпи из свакодневног живота. Људи који га воле и прате његов рад нису само млади, него и старији који не могу да одоле његовом специфичном хумору, а сленг „Братооо” већ је ушао у вокабулар многих. Иако рођен у Нишу, Марко је боравио и у Кини и обишао пределе југоисточне Азије, а постаје свестан своје популарности тек након повратка у Србију.
Када сте и на који начин почели са снимањем видео-клипова које објављујете на својим друштвеним мрежама?
- Рекао бих да су сати доколице били кључни у почетку стварања видео-снимака. Сасвим случајно сам пронашао филтер на Инстаграму који се зове „Квазимодо” и тако сам, за своје пријатеље, снимио Инстаграм причу која је врло брзо нашла пут до већег броја људи.
Шта вас то издваја од других људи који се баве објављивањем хумористичних видео-снимака, и шта мислите да је то што људе највише привлачи да гледају ваш контент?
- Сигуран сам да је сваки креатор садржаја на Инстаграму јединствен, али верујем да моји различити ликови заузимају посебно место када говоримо о иновативности.
Одакле црпите инспирацију када креирате своје карактере?
- Свакодневан живот је мој извор инспирације.
Како сте реаговали када сте увидели да постајете све популарнији на друштвеним мрежама и шта вам је то у животу донело, а шта однело?
- Да будем сасвим искрен, нисам био баш у потпуности свестан тога, све док нисам дошао у Србију. По доласку сам схватио да ме људи препознају. Рекао бих да је предност та што сам у прилици да упознам људе различитих занимања и карактера. Када бих морао да наведем једну ствар која је мање пријемчива, рекао бих да је то мањак приватности.
Ко је Марко Арсић иза камере?
- Најтеже је говорити о себи, а најлакше о другима. Верујем да моји пријатељи имају права када кажу да сам весела и оптимистична особа.
Ком карактеру из ваших видео-снимака највише личите, а који карактер никада не бисте волели да будете?
- Највише сличности делим са првим ликом, са тзв. „Фамилијом”. Најмање, рекао бих, са ликом „Брат мои”, са којим немам готово никаквих сличности. Особине које красе Братислава, који је „Брат мои”, су лењост и шкртост. Обе ове особине негативно утичу на квалитет живота.
Једном приликом сте рекли да не волите када вас људи називају „инфлуенсером“? Због чега је то тако?
- Сматрам да нисам инфлуенсер, јер је мој садржај сатира и таква врста комедије би требало да служи само у сврху смеха.
Један од ваших најпознатијих карактера је лик тзв. „Фамилија“. Каква је ваша фамилија у приватном животу и да ли ту постоји неко од кога сте наследили хумор.
- Ми смо једна сасвим обична породица у којој сам углавном ја тај који засмејава породицу када се окупимо за столом.
Док сте путовали по пределима југоисточне Азије и Кине, где сте и боравили, које су то највеће разлике у култури и начину живота тих дестинација, у поређењу са Србијом, које сте приметили?
- Обишао сам скоро целу југоисточну Азију, већину времена сам провео у Кини и Камбоџи. Тешко је сажети Азијску културу у једној реченици, али оно што бих издвојио као својеврстан културолошки шок је поглед на живот обичног човека. Тамо сам много ствари научио о животу. Стрпљење је кључно када говоримо о аспекту који ме је задивио. Такође, оно што је на мене оставило најјачи утисак јесте толеранција. Схватио сам и да човек увек самог себе носи где год да крене, па не бих рекао да ми је начин живота био претерано другачији од живота у Србији.
Шта бисте поручили младима који велики део свог слободног времена проводе на друштвеним мрежама? Какав садржај да прате а којег да се клоне и да избегавају?
- Млади имају свој израз као и свака нова генерација. Добра ствар код друштвених мрежа јесте та да сваки млади човек може одабрати садржај за себе и да се по том садржају, који бира, препознаје са истомишљеницима. Забране нису баш популарне међу младим људима, али верујем да време проведено уз апликације треба да буде двоструко мање од времена проведеног са пријатељима.
Ивана Јапунџа
