Мирослав Чангаловић (1921–1999) је током импресивне каријере, која је трајала од 1946. до 1989, остварио 90 улога у 68 опера, гостовао на 70 светских оперских сцена и приредио преко 3.160 концерата у земљи и иностранству.
Ненадмашни „Борис Годунов” овенчан је бројним признањима и наградама широм света, те је, између осталог, сврстан у ред витезова уметности Француске а завредео је и статус националног блага Русије.
„То је глас сјајних дубина и волуми- нозности, а уз то смо чули и најлепши и најнежнији фалсето и велику експресивност, која се ретко среће код басова”, записала је својевремено позната шведска критичарка Керстин Линдер.
Документарно остварење Наде Савић, која је написала и сценаро у сарадњи са глумцем Српског народног позоришта Григоријем Јакишићем, није тек пука шетња кроз биографију једне певачке, глумачке и људске громаде, већ се, кроз аутентична сећања Чангаловићеве кћерке Мирјане, примадоне Радмиле Смиљанић, затим колеге из националног театра бас-баритона Владимира Јовановића, те театролога проф. др Рашка Јовановића, драгоцена сведочења, заокружује слика о великом уметнику али и такозваном Златном добу Београдске опере.
„Чангаловићева животна прича личи са једне стране на акциону трагикомичну авантуру, а са друге стране на меланхоличан, а опет бајковит путопис”, речи су Наде Савић. „Своје дружење са музиком почео је као врло мали слушајући појање оца свештеника у родном Гламочу, да би се касније први пут сусрео са опером слушајући италијанске радио станице у болници у Краљевици, где се опорављао од тешке болести. По доласку у Београд, сусреће се са познатим вокалним педагогом Зденком Зиковом, која пред њега ставља јасан избор: само музика и опера или да се окрене потпуно другом путу. И Мирослав доноси одлуку”.
Свој фестивалски живот „Чангаловић” је започео на недавно одржаном 71. мартовском фестивалу, а новосадску премијеру организују Српско народно позориште, Матица српска и Завичајно удружење ,,Гламочко коло“ из Новог Сада, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу.
М. Стајић
