Тијанине успехе је тешко побројати. Вишеструка је шампионка Црне Горе у млађим категоријама, играла је за репрезентацију те земље од 14. године, док није 2017. прешла на српску рејтинг листу.
Поред ове златне медаље, највећи успеси су јој освајање бронзаних на Светском јуниорском првенству 2015. на Халкидикију, и исте године на Европском јуниорском првенству у Поречу. Тренутно игра за Сирмиум из Сремске Митровице, а од војвођанских клубова играла је још и за Шахматни Кружок из Новог Сада.
Долазите из шаховске породице. Како је било одрастати окружени шахом?
– Потичем из шаховске породице и то је на неки начин било пресудно да се определим за шах. Размена искустава и знања била је свакодневна. Поред оца, велемајстора, и мајке, женског ФИДЕ мајстора, и моја два млађа брата близанца играла су шах. Мечеви унутар породице развили су жељу за напредовањем и учењем како би побеђивали и били што бољи.
Како изгледају ваши тренинзи и како се припремате за турнире?
– Свој рад највише усмеравам на проширивање репертоара отварања, као и на отклањање недостатака у системима које већ играм. Значајан део времена посвећујем проучавању завршница, док средишњице усавршавам анализирајући партије старих мајстора и тренутно најбољих светских играча. Пре турнира, фокусирам се на вежбе тактике, а пред наступ на бергер турнирима детаљно проучавам партије противника.
У једном интервјуу сте рекли да сматрате да је боље за почетнике да крену са учењем завршница пре отварања. Можете ли то објаснити? Имате ли још неки савет за оне који се тек упознају са шахом?
– Добро познавање завршница често помаже играчу при одабиру плана игре у средишњици. Препоручујем почетницима да почну учење шаха с фокусом на завршнице, јер то пружа јасну слику о вредности фигура и развија осећај за критична поља. Осим тога, редовно вежбање тактике и анализа властитих партија су кључни за напредак у шаху. Најтеже је добити добијену партију.
Шах доживљава планетарну експанзију. Ипак, свакако га треба додатно популаризовати. Како је најбоље радити на томе?
– Чини ми се да шах све више добија на популарности и у Србији, као и у целом свету. У последње време приметан је већи број младих играча на турнирима и на шаховским платформама. Шах све више заокупља и медијску пажњу. Могу рећи да је све то захваљујући добрим резултатима наших шахиста и преданом раду људи из Шаховског савеза Србије. Титула првака Европе мушке репрезентације представља значајан корак ка промоцији шаха у Србији, те се надам да ће ова победа инспирисати још више младих талената. Уједно, важно је наставити подржавати шаховске иницијативе и развијати инфраструктуру како би се одржао овај позитиван тренд у будућности.
Да ли више преферирате шах уживо или преко интернета? Да ли дајете часове шаха преко интернета?
– Што се тиче мог избора, више волим да играм уживо. Интернет користим више за часове. Уживам у атмосфери турнира и директном контакту с противницима. Међутим, препознајем и предности онлајн игре, поготово за брзе партије и тренирање с играчима из различитих делова света. Иако ценим шах на класичан начин, технолошки напредак пружа нам јединствене могућности за ширење љубави према игри на глобалном нивоу. Ова комбинација традиционалног и модерног доприноси богатству шаховске културе.
Можете ли прокоментарисати стање у репрезентацији пред и у току Европског првенства у Будви?
– Морам истаћи да је у нашој екипи у сваком тренутку било очигледно присуство позитивне енергије, а те добре вибрације мотивисале су нас додатно. Шаховски резултати селекторке Алисе Марић били су за све нас инспирација и додатни мотив у жељи да остваримо што боље резултате. Стручна помоћ и савети тренера Зорана Арсовића допринели су изванредном успеху екипе. Са нама је био и председник савеза Драган Лазић, који је репрезентативцима омогућио одличне услове на турниру. Њих троје су били наша додатна снага, бодрили су нас и мотивисали како у поразима, тако и у победама. Са репрезентативкама, Теодором Ињац, Аделом Великић, Марином Гајчин и Јованом Ерић, не само да делим заједничке тренутке на шаховској табли, већ и изван ње. На турнирима путујемо заједно, размењујемо идеје и пружамо подршку једна другој у свакодневним активностима. Ова блискост која се развија између нас није само одраз наше шаховске сарадње, већ и јача нашу тимску повезаност.
Одиграли сте фантастичан турнир у Будви, како појединачно, тако и тимски. Шта мислите да је била прекретница ка успеху?
– На турнир смо дошле с жељом да одиграмо најбоље што можемо како бисмо оствариле што бољи пласман. Та жеља је била присутна од почетка. Не мислим да се десила нека прекретница у игри током турнира која је нешто променила. У свакој партији трудиле смо се да пружимо максимум и то нас је довело до успеха, како екипног тако и појединачног. Морам истаћи да смо у девет кола играле осам мечева с екипама које су имале бољи рејтинг од нас. Овај податак говори о изузетном резултату који смо постигле.
Златна појединачна европска медаља је свакако лепа награда за напоран рад, али и мотивација за наставак у истом правцу. Какви су вам планови за будућност?
– Ова медаља истовремено и мотивише и обавезује да треба још више да се тренира. Било ми је задовољство и част што сам била део ове екипе. Хвала Алиси и Зорану што су ми указали поверење и веровали у мене. Надам се да је ово само почетак најаве добрих резултата за женску репрезентацију Србије. Мој циљ је да играм на најјачим светским турнирима, непрестано напредујем и допринесем освајању екипне медаље за Србију.
Стефан Костић
