За потврду ове позитивне повезаности потребна су будућа истраживања с проспективним дизајном.
Хронична бубрежна болест погађа између осам и 16 одсто светске популације, а процењује се да је његова преваленција у САД око 15 одсто међу одраслим особама. Епидемиолошке студије су известиле о повезаности између конзумације одређене хране, храњивих материја и прехрамбених образаца и ризика од хроничне бубрежне болести; међутим, мање се зна о утицају прераде хране на учесталост хроничне бубрежне болести.
Хронична бубрежна болест се сматра мултифакторијалном хроничном болешћу која може да буде повезана са више фактора ризика, укључујући генетске факторе, пушење, употребу нефротоксичних лекова, дијабетес, гојазност и кардиоваскуларне болести. Осим ових фактора ризика, исхрана, један од промењивих фактора, континуирано се препознаје као етиолошки и прогностички факторкроничне бубрежне болести.
Хронична бубрежна болест је оштећење бубрега са или без смањене стопе гломеруларне филтрације три и више месеци уз потврђене патолошке (структурне) промене, маркере бубрежног оштећења, укључујући промене у саставу крви и/или урина и стопа гломеруларне филтрације мања од 60 мл/мин/1,73 м3 дуже од три месеца са или без оштећења бубрега.
Хроничну бубрежну болест карактерише споро напредовање погоршања бубрежне функције током месеци и година и смањење бубрежне масе (смањени, стиснути бубрези). Најчешћи разлози за развој хроничне бубрежне болести су: дијабетес, кардиоваскуларна болест (хипертензија) и гломерулонефритис.
Љ. Петровић
