Грицкалице, чипс, сосови, кечапи, храна су која штети на многе начине, не само на додавање килограма. Наиме, експерти наводе да ултра-прерађена храна, или УПФ, изазива зависност као никотин, кокаин или хероин.
Пре двадесет година нико није чуо за термин ултра-обрађена (прерађена) храна, или УПФ (ultra-processed foods), али отприлике половина ствари које данас једемо - направљена је на тај начин.
Од исеченог црног хлеба до готових јела и сладоледа, то је група намирница направљених са различитим - али често значајним - нивоима индустријске обраде. Коришћени састојци, као што су конзерванси, вештачки заслађивачи и емулгатори, обично се не користе у кувању код куће.
Стручњаци упозоравају на присуство емулгатора који делују као лепак у ултра-прерађеној храни, тако да све састојке држи "на окупу". Емулгатори су Свети грал за прехрамбену индустрију – они побољшавају изглед и текстуру хране и помажу да се продужи рок трајања.
Оно што је најопасније, има их свуда: у мајонезу, чоколади, путеру од кикирикија, месним производима.
А вештачки заслађивачи?
Такође, један од најконтроверзнијих додатака у УПФ-у је аспартам, вештачки заслађивач који се користи као замена за шећер у храни и пићу. Двеста пута је слађи од самог шећера, а промовише се као "одлична нискокалорична алтернатива" и ставља у производе који се означавају као "здрави", односно "без шећера".
Нова анализа, изведена на основу 281 студије у 36 различитих земаља, показује да је чак 14 одсто одраслих зависно од ултра-прерађене хране.
Наводно, ултра-прерађена храна, која укључује кобасице, сладолед, кекс, безалкохолна пића и слатке житарице, повезана је са когнитивним опадањем, раком, психолошким проблемима, па чак и раном смрћу.
"Изгледа да комбинација рафинисаних угљених хидрата и масти које се често налазе у УПФ-у може повећати потенцијал зависности од ове хране", написали су аутори студије у својим налазима објављеним у Тhe British Medical Journal.
Шта изазива зависност
Научници, наиме, сумњају да само један састојак може изазвати зависност.
"Конзумирање ултра-обрађене хране изазива раст допамина, који временом опада, што доводи до изненадног циклуса жудње, слично као код некога ко је зависник од алкохола или дроге. Иако је мало вероватно да сами по себи изазивају зависност, адитиви у храни могу да појачавају калоријске ефекте", каже истраживачки тим.
Ипак, треба рећи да скоро 90 одсто људи може да проба алкохол и не развије проблематичну везу. Неко ће, рецимо, појести шаку чипса и бити задовољан, али ће неко да посегне за још...
Већина намирница је, иначе, безбедна у умереним количинама.
Дневник, Телеграф
