Кесеровић је за Танјуг објаснио да се процењује да је због ниских температура, односно мраза у претходном периоду уништено око 230.000 до 250.000 тона воћа и да је највише страдала шљива, иако се од ње очекивао висок род, као и боровница, вишња и крушка, док је снег поломио младе изданке малина.
Према његовим речима, највише је страдало воће које је рано цветало, али да је изузетак била кајсија код које су ове године више оштећене сорте које касније цветају, док је протеклих година то било обрнуто.
- Највише је оштећено воће у Шумадији и западној Србији, око 30 одсто, а само у та два региона се иначе производи око 40 одсто од укупног рода воћа у Србији - рекао је Кесеровић који је и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Он је навео да је ове године воће доста оштећено и у Суботичко-хоргошком региону и делу јужног Баната.
Најмање штете, како је нагласио професор, имали су Фрушка гора и југоисточна Србија.
Кесеровић је додао да ће посебан проблем, осим мањег рода у овој години, бити и питање квалитета воћа, јер су плодови неких сорти које су раније цветале, оманули у развоју.
- Нека моја процена је да ће ове године воће бити јако скупо, што се види и сад и по цени јагода на пијаци - рекао је Кесеровић.
Он је нагласио да из целе ове ситуације воћари, али и сви треба да извучемо поуку, а то је да се не треба ослањати на дугорочне временске прогнозе, већ да треба да саветодавне стручне пољопривредне службе преузму улогу, да путем апликација сигнализирају произвођачима, како би били спремни, ако могу, да заштите засаде.
- Србија само због измрзавања губи 60 милиона евра, ево сада можда 130 милиона. Ова година је можда и најгора од 2012, када је због ниске зимске температуре, штета била око 150-160 милиона евра - рекао је професор.
