Зрењанински Војводинапут пред новим стечајем
ЗРЕЊАНИН: Судија Привредног суда у Зрењанину Александар Стоиљковски заказао је за петак, 1. децембар, припремно рочиште на којем ће се одлучивати о захтеву Сбербанке да се у зрењанинском предузећу „Војводинапут“ уведе стечај.
Док се рочиште не одржи, судија Стоиљковски је наложио забрану располагања имовином. Под условом да је од те имовине ишта и остало, с обзиром на то да је кроз извршне поступке годинама уназад продавано све што је могло да нађе купца.
Прича о „Војводинапуту“, која се годинама протезала, слика је и прилика стечаја на српски начин - лоше приватизације, блокаде рачуна, штрајкова радника и на крају тоталног краха. Бизнисмен Душан Боровица је трећи по реду газда „Војводинапута” у последњих неколико година. Фирма која води рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова приватизована је крајем 2005. године. На аукцији у Новом Саду тада је 70 одсто друштвеног капитала купио конзорцијум Миломира Јоксимовића - Мише Омеге. Јоксимовић је касније, на у јавности недокучен начин, бригу о зрењанинским путарима препустио Бојану Станивуковићу и бизнисменима, власницима и mеnayеrima, чије су фирме чиниле „Дунав групу”. Напослетку, предузеће је преузео Боровица, наводно не знајући у каквом се стању налази, и то „у пакету” са свим фирмама које су чиниле „Дунав групу”.
Проблеми су почели убрзо након тога и само су се продужавали - у октобру 2012. ухапшени су директори „Војводинапута“ и Боровица, у јануару 2013. је уведен стечај први пут, онда је поднет план реорганизације, па су уследиле допуне и исправке тог плана, а у међувремену се, захваљујући приватним тужбама поверилаца, имовина распродавала. Да би се избегло банкротство, само предузеће је поднело план реорганизације који је после много натезања, на једвите јаде, усвојен крајем 2013. године. По том плану, дугови према повериоцима требало је да се намире у року од десет година. Али, као што је већ тада било јасно, план је био потпуно нереалан и то се показало као тачно већ за две године. Онда се изменама и допунама покушало спасити што је преостало.
За то време је већина од преко 300 радника ступила у генерални штрајк а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Менаџмент је тада уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословних банака.
И, ево нас на крају 2017. године. На крају године, али на почетку нове епизоде у серији званој „Војводинапут“. Сбербанка тражи увођење стечаја, а 1. децембра ће се утврдити има ли елемената за тако нешто.
Ж. Балабан