Зрењанински гимназијалац учествовао у занимљивом пројекту у Петници
ЗРЕЊАНИН: Ученик четвртог разреда општег смера Зрењанинске гимназије Душан Мартинов прошле године је, у Истраживачкој станици “Петница”, анализирао кости праисторијске животиње, односно пећинског медведа познатог као Урсус спелаеус. Пред њим и његовом другарицом Милицом Станковић из Власотинца, са којом је сарађивао на овом пројекту, нашло се више од 500 костију пећинског медведа из оближње Петничке пећине.
Душан је рођен 2004. године, из Ченте је, где је и завршио Основну школу “Бранко Радичевић”. Први пут је у Истраживачкој станици “Петница” био 2021. године, као млађи полазник на семинару археологије 1, када се упознао са овом науком и научним истраживањем.
- Тада сам увидео све бенефите које “Петница” пружа младим људима, заинтересованим за науку. Испоставило се да она није страшна, већ много занимљива, поготово када сте окружени људима сличним вама. Зато сам прошле године похађао семинар археологије 2. Требало је да изаберем тему коју ћу опширно и детаљно проучавати током целе године и на крају добити одређене резултате и закључке – прича за “Дневник” Душан Мартинов.
У септембру прошле године је изабран за сарадника на летњој научној школи у “Петници” која се организује за основце. Имао је прилику да, заједно са сарадницима са осталих семинара, подели своја знања и будуће младе научнике уведе у свет науке.
- Током прве године у “Петници” упознао сам се са свим областима археологије и начинима истраживања. Највише ми се свидело истраживање костију, било људских или животњских, првенствено због броја информација које могу да се добију њиховом анализом, као и због тога што су ми у школи омиљени предмети историја и биологија. Управо ту сам и видео спој ове две науке, што уједно и краси археологију, односно мултидисциплинарност са другим наукама – објашњава Мартинов.
Руководилац семинара археологије Владимир Пецикоза му је за тему истраживачког рада предложио анализу костију пећинског медведа Урсус спелаеус. Будући да воли праисторију и старије периоде, Душан је овај предлог прихватио са одушевљењем.
Медицина или археологија
На крају разговора, Душан Мартинов истиче да још увек није сто посто сигуран који ће факултет уписати.
- Двоумим се између медицине и археологије. Оно у шта сам сигуран јесте да ћу наставити да се бавим науком и у будућности – додаје он.
- Истраживање смо радили Милица Станковић и ја. Прво смо анализирали збирку коју смо добили са циљем да утврдимо делове скелета, таксон, старост и број јединки. Затим је уследила детаљна потрага за литературом и упоређивање наших резултата са резултатима из других пећина – истиче Душан.
Резултати су показали да се међу достављеним материјалом разликује минимум 14 различитих јединки, од којих највећи број припада онима старости више од 12 месеци, а остатак нешто млађим јединкама.
- Међу тафономским траговима једино на хумерусима, изнад зглобног ваљка дисталног зглоба, уочени су отвори форамен supra-trochleare. Ради се о неретким појавама епигенетских варијација, која проистиче из рецесивног гена последњег заједничког претка канида и урсида. На основу овог истраживања може се закључити да је Петничка пећина била једна од већих насеобина пећинског медведа на овим просторима. Од велике су важности даља теренска истраживања и детаљније анализе над целокупним материјалом – наводи млади зрењанински научник.
Жељко Балабан
