Живот и смрт у Бачкој Паланци у модерним временима

Ових дана објављено је да је до краја октобра у овој општини умрло преко 600 људи, а да је у целој прошлој години обављено 597 сахрана. По грубим проценама стручњака и познавалаца ситуације, уколико се црне слутње обистине, до краја године смртност ће се значајно повећати, а процене су да ће се у овој години овде родити више од 200 деце мање, од оних који су преминули.             

У овим модерним временима (читај:транзиција), много тога се издешавало. Дешавају се ствари које нису могле ни да се замисле у времену „трулог социјализма“, односно у времену велике државе, СФР Југославије. Међутим, то време млађи објективно, а неки старији, субјективно, не памте. Ових дана паланачка, а вероватно и шира јавност запањена је оним што се десило на паланачком Градском гробље које се прошиирило на 10.000 заузетих гробних места и лепо је уређено.

Наиме, једна овдашња породица поднела је кривичну пријаву полицији против Н.Н. особе, јер је покрадена мртва бака. Претпоставља се да је неко од запослених у погребној служби овдашњег ЈКП „Комуналпројект“ покојници са ушију скинуо минђуше од пуног злата. Полиција ради свој посао, директор ЈКП покренуо је  дисциплински поступак против надлежних на гробљу, али брука је пукла, породица покојнице је увређења и љута, овдашњи људи запањени. Веле, тако нешто овде се никада није десило, или можда људи нису знали да неко пљачка покојнике. Сада се свашта може сумњати, али убудуће се мора пазити.           

Некоме смешно, а родбини покојника страшно, овде се  одиграло и пре неколико година, али нико ништа није украо од покојника, једино је „украден“ покојник.

Наиме, умро паланачки декица у новосадској болници, погребним возилом по посмртне остатке симпатичног брке кренули возач и један од ближих рођака приближних година покојнику. Наводно, на патологији препознао је покојног рођака, кренули су ка Паланци, а негде код Челарева, сећа се возач, сапутник проговори – није лепо што су му обријали бркове, а носио их је пола века. Сандук није отваран, сахрана је обављена, али је сутра зазвонио телефон у канцеларији на Градском гробљу и наређено да се покојник ископа и врати у Нови Сад. А, десило се да су Паланчани пеузели грешком једног упокојеног Новосађанина. Његова родбина дошла је да индентификује мртваца и када је откривен, констатовали су да то није њихов рођак.

После размене покојника Новосађанин је поново сахрањен, али овог пута после вожње од Бачке Паланке, на новосадском „Лисју“, а покојни брка је коначно стигао „кући“ и сахрањен у Бачкој Паланци. У овом случају погребници нису били криви, једноставно: десило се.          

Међутим, пљачкање лешева је нешто што вређа сваког нормалног човека, уноси сумњу... Старији кажу да је овде, као и свуда, увек било лопова, крало се брате како је света и века, али крало се од живих. Сећају се људи легенде о Црном Максиму, овдашњем хајдуку из ЏИЏ века, за кога се прича да је пљачако најбогатије и део новца делио са јатацима, давао сиротињи, деци, удовицама, распуштеницама... Тако се онда причало, а сада се прича да ови модерни лопови, ем што краду и од мртвих, никоме ништа не дају! Веле људи да се нешто озбиљно померило, или није уграђено у мозгове појединих младих људи, али и средовечних... Констатује се да су стари споменици и ауторитети порушени, а нови нису изграђени и усвојени.          

У центру ове бачке вароши већ пар година један човек продаје старе књиге. Каже да је цена иста и да по књизи треба платити 100 динара, а да свака муштерија преврће по његовој приколици и нађе оно што му треба. Најинтересантније је да књиге, углавном, налази у овдашњим контејнерима или му људи сами доносе. Једна од редовних муштерија је и дипломирани правник из Товаришева, човек који има озбиљну кућну библиотеку и који за себе каже да без књиге не може, редовно чита све што му дође до руке. Вели, овде је за 100 динара, на пример, купио аутобиографију Ђорђа Крађорђевића, „Кажу“ Матије Бећековића...

Највише га је изненадило што људи у контејнер бацају и књиге са посветом. Вели, ако су баш одлучили да баце књигу да би требало да отцепе страницу са посветом на њихово име. Или, зашто књигу бацити: ако за њу у кући или стану више нема места, могу се поклонити овдашњој Народној библиотеци „Вељко Петровић“ или сеоским библиотекама, библиотекама при школама... Дешава се да се баце књиге са посветом најбољем ученику музичке школе, најбољем спортисти...

У контејнеру се нашла и књига са посветом једној универзитетској професорки. Мало ко овде верује да је професорка бацила књигу са, или без посвете. Пре ће бити да су наследници правили реда у стану и да њима књиге не требају. Њима вероватно требају компјутери, нови аутомобили, фирмирана гардероба, летовања и зимовања у монденским светским центрима... Или су наследници са станом продали и све што је у њему, па су нови власници све бацили на сметлиште.               

Мало нас је, а прогнозе по којима ће нас 2050. године бити за трећину мање, још су црње и као да нам се шаље порука – има да вас нема! Деца су овде постала реткост, па, на пример, када мушкарчићи првачићи у некој од овдашњих улица поставе голове и распале фудбалицу, све деде из комшилуку изађу на улицу да уживају и навијају. То је лепа слика из Бачке Паланке, а две ружне приче са овдашњег гробља и контејнера брину. Али, брига није довољна, као што није реално да маме, тате, деде, бабе... очекују да ће неко други њихове потомке научити да је срамота красти, а посебно са мртвих, као што је срамота бацити сваку књигу, а посебно ону коју вам је неко поклонио.

Покојницима треба исказати поштовање, а књиге треба читати и из њих учити. Иначе, има да нас...

Милош Суџум