Завршена археолошка ископавања код Перлеза

Ископавање је организовао Народни музеј у Зрењанину, њиме је руководио археолог - кустос Александар Шаломон, а као члан стручног тима учествовао је и археолог – конзерватор Завода за заштиту споменика културе Зрењанин Дејан Жигић.

„Циљ истраживања је био проналажење гробнице и скелетних остатака капетана Јанче Михајловића и његових 300 сабораца, који су ту сахрањени после чувене борбе са мађарском милицијом у бици код Перлеза 1848. године. Међутим, постојање било каквих трагова групног или појединачног сахрањивања није потврђено скелетним остацима или другим предметима“, рекао је Жигић.

Ипак, овом приликом су откривени фрагменти керамичких предмета из периода неолита, енеолита, халштата и антике.

„То није случајно, пошто се хумка налази у непосредној близини потеса, стручној јавности познатог као локалитет Батка, где су током 70-их и 80-их година обављана ископавања великог обима“, истиче Жигић.

Батка, вишеслојни локалитет, који се простире на дужини од 11 километара, систематски је истраживан у више наврата, и то 1949, 1969, затим у периоду од 1970. до 1990, као и 2008. и 2009. године.

„Јанчина хумка” је у историјским изворима тумачено као спомен обележје палим борцима српске војске у биткама које су се водиле код Ечке и Перлеза 1848. године. Планирано је да се у овој најранијој фази, путем археолошких ископавања мањег обима и истраживања историјске грађе, утврди да ли је хумка заиста коначно почивалиште ових војника, као и самог капетана Јанче Михајловића који је командовао српском војском у тим биткама. Хумка се налази четири километра северно од Перлеза и неколико стотина метара западно од магистралног пута Београд -  Зрењанин. Обухвата површину од 2.500 квадратних метара, док је плато хумке, на чијем је јужном делу изграђена викендица, површине од око 200 квадрата.

Недостатак материјалних остатака из 19. века упућује на закључак да скоро сигурно на овом локалитету није сахрањен онолики број погинулих у бици, који се спомиње.

Ж. Балабан