Заустављен пројекат мини хидроелектране на подручју Беле Цркве

Будући да нису добијене дозволе за такав подухват, међу којима треба да буде и сагласност Српско-румунске комисије за воде, Покрајинског завода за заштиту природе, као и израда новог Просторног плана подручја посебне намене, Нера и даље тече својим током, брзином нешто више од метра у секунди.

Како нам је председник општине Бела Црква Дарко Богосављевић недавно рекао, Нера на годишњем нивоу има просечан захват од 12 кубика у секунди, а за функционисање МХЕ потребно је осам.

- Кад све саберемо и одузмемо, долазимо до четири кубика на Нери, што значи да би лети, где је на неким деловима дубина до 30 центиметара, тада било око пет, што би уништило флору и фауну - појашњава Богосављевић. - Просторни план Беле Цркве је у изради, мало смо стали у овом тренутку јер смо у међувремену имали проглашење ПИО Караш-Нера, који обухвата и тај потез око Нере. То значи да просторни план мора да сагледа и ту нову чињеницу да је проглашен предео изузетних одлика, а који обухвата више од 60 одсто општине.

Балансирајући између одлуке да се турбине покрену и потребе да се природа не угрози, председник општине каже да нема ништа против пуштања у погон МХЕ, али само уколико то буде у складу са законом и ако струка да мишљење да електрана може безбедно да ради.

- Притом, не желим да занемарим део очувања животне средине и вредности које постоје, али све то треба да буде усклађено са развојем општине, привреде и туризма, односно свега онога што омогућава људима да овде остану - наводи Богосављевић, додајући да, уколико МХЕ крене с радом, треба је пратити и знати каква је ситуација у ком тренутку, као и да је реч о зеленој енергији, која је добра ако постоји потенцијал.

Активисти локалног еколошког удружења „Аурора“ од 2015. године покренули су низ иницијатива и активности како би указали на то да би завршетак и пуштање у рад постројења на том водотоку имали катастрофалан ефекат на шире подручје.

- Истина је да објекат има грађевинску дозволу коју је издала Општина Бела Црква, али већ је и она спорна јер је издата уз низ пропуста односно очигледно без провере усклађености документације, па се у документима помињу различите локације, недостаје хидробиолошке анализа и сличне ствари и оно што је можда кључно - објашњава Милан Белобабић из удружења „Аурора“. - Недостаје и сагласност заједничке Српско-румунске комисије без чијег става не би смело ништа да се ради на том подручју. У најмању руку било би неопходно да се уради детаљна ревизија документације која прати изградњу мини хидроцентрале у близини Нере, јер очигледно постоје неусклађеност и пропусти.

Мини хидроелектрана није била предвиђена да се гради на реци Нери, већ на деривационом каналу Јаруга који је, према речима Богосављевића, сув. Такође, да би електрана била пуштена у погон, мора да се направи праг или водозахват из Нере како би вода дошла до турбина.

Помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине др Ратко Бајчетић у једном од разговора за наш лист рекао је да ни Покрајински завод за заштиту природе нема позитивно мишљење по питању изградње поменутог водозахвата, управо зато што се тај простор налази у заштићеном подручју.

- Завод за заштиту природе је навео и на која питања та студија треба да одговори, али студија која је достављена није одговорила на та питања и самим тим услови се не могу сматрати испуњеним. Оно у шта сам сасвим сигуран је да ће се Покрајински завод за заштиту природе придржавати Закона о заштити природе и акта о проглашењу Заштићеног природног добра „Караш-Нера“ - појаснио је тада др Бајчетић.

Л. Радловачки

Планинска, а панонска

Река Нера извире из планине Семеник која се налази у источном, румунском Банату. Река чини природну границу између Румуније и Србије и након 124 километра улива се у Дунав код Банатске Паланке. Она је једина планинска река у Војводини и под заштитом је државе. Сваког 19. јануара на Богојављење граница између Србије и Румуније се „брише“ јер православци с обе обале пливају за исти часни крст.

На друштвеним мрежама ових дана освануле су фотографије дивље сече дрвећа у приобаљу Нере, којом се нарушава природни склад заштићеног предела.

Пројекат „Остваривање јавног интереса у Белој Цркви” реализује  ДВП Продукција, а суфинансира Општина Бела Црква. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.