Врбас на мапи важних историјских места у Србији: Пут од праисторије до Византије на Шуваковом салашу
Локалитет Шуваков салаш километар источно од вароши на обали Црне баре, однедавно је и званично, одлуком Владе Србије, проглашен за археолошко налазиште. Додуше, парцела је још увек у трави и засада се не може препознати да се испод земље крију вредни артефакти.
Градски музеј Врбаса није ове године планирао нова истраживања, осим да се затрпају две сонде површине 50 квадратних метара на којима је лане рађено истраживање.
Све што је пронађено у истраживањима од 1984. до 1984. и од 2014. године до 2018. од покретних ствари је изложено у музеју, а земљани остаци о траговима живота фотографисани и такође представљени јавности. Но, прва археолошка истраживања рађена су још 1901. године у организацији тадашњег Историјског друштва Бачбодрошке жупаније у Сомбору; траг тих ископавња, нажалост, је изгубљен.
- До краја године захваљујући Министарству културе грађа са Шуваковог салаша биће дигитализована – каже руководилац Градског музеја Врбаса и виши кустос - археолог Весна Гргуровић, наводећи да је за то министарство определило 400.000 динара, што је довољна сума да посао буде и завршен. - Ове године неће бити нових истраживања јер смо тражили и добили новац да се комплетна грађа са Шуваковог салаша дигитализује.
У протеклом периоду, подсећа Гргуровић, на локацији је констатовано постојање праисторијског хоризонта, старчевачке и винчанске културе, док је обрадом суседних парцела пронађен керамички материјал из млађег гвозденог доба. Пронађени су трагови живота из средњег века, откривени остаци насеља у раздобљима између 10. и почетка 16. века са црквом за коју се претпоставља да датира између 13. до 15. века и око које је крајем 15. или с почетком 16. века ископан одбрабени ров. Управо то откриће представља основу да локалитет буде представљен као туристички локалитет вароши.
- Црква је триконхонални објекат, има две бочне апсиде и једну позади ка истоку, олтарску – каже Весна Гргуровић. - Такав облик цркве је карактеристичан с краја 14. века, али су је археолизи сврставали и у 13 век, чак и у још старије доба 12. века, и то на основу нађене розете која припада романици и упућује на 11. и 12. век, па је то збунило стручну јавност. Да бисмо проверили, у протеклих пет година смо истраживање усмерили ка тражењу евентуално старије мање цркве и истраживања су у једном моменту указала на постојање обриса апсиде, али се испоставило да није била апсида и да нема старије цркве. Тако да мистерија о датовању и облику цркве и даље стоји, па се надамо да ће то допринети да се пажња стручне јавности усмери за даља истраживања. Када су спомињана времена у питању, подсећа, тешко је говорити о православљу и католичанству, али су нађени трагове позлате икона и фреске што указује на Византију.
Остаци црква се налазе на простору који је био ограђен шанцем и палисадом и пречник тог простора је 60 метара.
- Градски музеј Врбаса направио је пројекат делимичне реконструкције цркве уз коју треба урадити око 900 метара пута како би туристи могли да дођу јер је сада земљани, изградити паркинг простор, поставити кућа за продају сувенира, обезбедити чувара, изградити тоалете...
Уз овај пројекат, каже Гргуровић, као алтернатива, постоји идеја о изградњи бициклистичке стазе на десној обали канала која би спајала Шлајз и археолошко налазиште.
- На том путу налазе се и споменик пројектанту Великог Бачког канала Јожефу Кишу, затим Центар за физичку културу, база Центар је знаменито место под заштитом закона, затим се ту налази и капела Водице, такође знаменито место заштићено законом, неколико ресторана, као и део трасе старе пруге Врбас - Бечеј са железничким мостом који би се могао укључити у стазу... Овај потес могао би се повезати и са индустријским наслеђем јер пут до обале Великог Бачког канала иде поред фабрика по којима је својевремено Врбас био познат као јак индустријски центар – наглашава Весна Гргуровић.
По њеним речима, управо повезивање индустријског наслеђа са археолошким налазиштем довело би Врбас на мапу важних историјских места у Србији, јер постоје поткрепљени археолошки докази о средњевековном Врбасу.
- Одлука Владе Србије отворила нам је сада могућност да конкурушемо за новац за пројекте који би подразумевали конзервацију већих размера, пре свега делимичну реконструкцију средњовековне цркве са ровом и малим пристаништем на обали Црне баре, али и да се повежемо са подунавским земљама у заједничким пројектима – закључила је руководилац Градског музеја у Врбасу Весна Гргуровић.
Зорка Делић