Vrbas na mapi važnih istorijskih mesta u Srbiji: Put od praistorije do Vizantije na Šuvakovom salašu

Gradski muzej Vrbasa nije ove godine planirao nova istraživanja, osim da se zatrpaju dve sonde površine 50 kvadratnih metara na kojima je lane rađeno istraživanje.

Sve što je pronađeno u istraživanjima od 1984. do 1984. i od 2014. godine do 2018. od pokretnih stvari je izloženo u muzeju, a zemljani ostaci o tragovima života fotografisani i takođe predstavljeni javnosti. No, prva arheološka istraživanja rađena su još 1901. godine u organizaciji tadašnjeg Istorijskog društva Bačbodroške županije u Somboru; trag tih iskopavnja, nažalost, je izgubljen.

- Do kraja godine zahvaljujući Ministarstvu  kulture građa sa Šuvakovog salaša biće digitalizovana – kaže rukovodilac Gradskog muzeja  Vrbasa i viši kustos - arheolog Vesna Grgurović, navodeći da je za to ministarstvo  opredelilo  400.000 dinara, što je dovoljna suma da posao bude i završen. - Ove godine neće biti novih istraživanja jer smo  tražili i dobili novac da se kompletna građa sa Šuvakovog salaša digitalizuje.

U proteklom periodu, podseća Grgurović, na lokaciji je konstatovano postojanje praistorijskog horizonta, starčevačke i vinčanske kulture, dok je obradom susednih parcela pronađen keramički materijal iz mlađeg gvozdenog doba. Pronađeni su tragovi života iz srednjeg veka, otkriveni  ostaci naselja  u razdobljima  između 10. i početka 16. veka sa crkvom za koju se pretpostavlja da datira između 13. do 15. veka i oko koje je krajem 15. ili s početkom 16. veka  iskopan odbrabeni rov. Upravo to otkriće predstavlja osnovu da  lokalitet bude predstavljen kao turistički lokalitet varoši.

- Crkva je trikonhonalni objekat, ima dve bočne apside i jednu pozadi ka istoku, oltarsku – kaže Vesna Grgurović. - Takav oblik crkve  je karakterističan s kraja 14. veka, ali su je arheolizi svrstavali i u 13 vek, čak i u još starije doba 12. veka, i to na  osnovu nađene rozete koja  pripada  romanici i upućuje na 11. i 12. vek, pa je to zbunilo stručnu javnost. Da bismo proverili, u proteklih pet godina smo istraživanje usmerili ka traženju eventualno starije manje crkve i istraživanja su u jednom momentu ukazala na postojanje obrisa apside, ali se ispostavilo da nije bila apsida i da nema starije crkve. Tako da  misterija o datovanju i obliku crkve i dalje stoji, pa se nadamo da će to doprineti da se pažnja stručne javnosti usmeri za dalja istraživanja.  Kada su spominjana vremena u pitanju, podseća, teško je govoriti o pravoslavlju  i katoličanstvu, ali su nađeni tragove pozlate ikona i freske što ukazuje na Vizantiju.

Ostaci crkva  se nalaze na prostoru koji je bio ograđen šancem i palisadom i prečnik tog prostora je 60 metara.

- Gradski muzej Vrbasa napravio je projekat  delimične  rekonstrukcije crkve uz koju treba uraditi oko 900 metara puta kako bi turisti mogli da dođu jer je sada zemljani, izgraditi parking prostor, postaviti kuća za prodaju suvenira, obezbediti čuvara, izgraditi toalete...

Uz ovaj projekat, kaže Grgurović, kao alternativa, postoji ideja  o izgradnji biciklističke staze na desnoj obali kanala koja bi spajala Šlajz i arheološko nalazište.

- Na tom putu nalaze se i spomenik projektantu Velikog Bačkog kanala Jožefu Kišu, zatim  Centar za fizičku kulturu, baza Centar je znamenito mesto pod zaštitom zakona, zatim se tu nalazi i  kapela  Vodice, takođe znamenito mesto zaštićeno zakonom, nekoliko restorana, kao i deo trase stare pruge Vrbas - Bečej sa železničkim mostom koji bi se mogao uključiti u stazu...  Ovaj potes mogao bi se povezati i sa industrijskim nasleđem jer  put do obale Velikog Bačkog kanala ide pored fabrika po kojima je svojevremeno Vrbas bio poznat kao jak industrijski centar – naglašava Vesna Grgurović.

Po njenim rečima, upravo povezivanje industrijskog nasleđa sa arheološkim nalazištem dovelo bi Vrbas na mapu važnih istorijskih mesta u Srbiji, jer postoje potkrepljeni arheološki dokazi o srednjevekovnom Vrbasu.

- Odluka Vlade Srbije otvorila nam je sada mogućnost da konkurušemo za novac za projekte koji bi podrazumevali konzervaciju većih razmera, pre svega delimičnu rekonstrukciju srednjovekovne crkve sa rovom i malim pristaništem na obali Crne bare, ali i da se povežemo sa podunavskim zemljama u zajedničkim projektima  – zaključila je rukovodilac Gradskog muzeja u Vrbasu Vesna Grgurović.

Zorka Delić