Ветерани херојске 549. Моторизоване бригаде окупили се у Тителу

Окупили су се некадашњи борци херојске 549. моторизоване бригаде која је 1998-1999 године била распоређена у рејон планине Паштрик и која се заједно са другим нашим јединицама супроставила снагама терористичке ОВК, Војсци Албаније, снагама НАТО пакта, Атлантској бригади- јединици формираној од Албанаца из САД коју су обучавали амерички инструктори, као и добровољцима  и плаћеничким јединицама из других делова света.

Против наших јединица су коришћени бомбардери, моћни А10  Thunderbolt, Б1, Б52, Ф16,  хеликоптери Апачи, Блек Хоук, тенкови, оклопни транспортери, артиљеријска оруђа, на десетине хиљада пешадије...Битка на Паштрику, акција звана Стрела, која је вођена 1999. године у периоду од 26. маја до 14. јуна, имала је за циљ пробој наших линија и обезбеђивање копнене операције НАТО снага.

О данима који су обележили њихове животе разговарали смо са двојицом бивших бораца, Игором Јевремовићем из Краљева и Илешом Хорватом из Титела. Они с поносом помињу своју бригаду и говоре да је то јединица која није одступила ни једног јединог корака, а да је захваљујући стручном вођењу имала минималне губитке. Јевремовић и Хорват углас говоре да оно што имају припадници њихове бригаде није пријатељство већ братство заувек и да оно што они између себе знају, не могу да поделе чак ни са својим родитељима, јер то су, кажу, ствари које могу да разумеју само они који своје братство исковаше на најтежи могући начин, али је оно због тога и толико чврсто.

Јевремовић посебно истиче патриотизам свога у рату стеченог брата Хорвата, Мађара из Титела који је схватио да се родни праг најбоље брани тамо одакле опасност вреба, па макар то било и стотинама километара далеко. Кажу да њихов понос због тога не могу поколебати они који сматрају да  њихова жртва није била вредна свега оног што је следило после ње, укључујући ту и слабу бригу државе и злураде коментаре. Обојица кажу да се загрљај брата и пријатеља на њиховом окупљању не може упоредити ни са чим познатим. Сви памте сва имена, догађаје, ликове, у њиховим срцима нико није заборављен.

Илеш Хорват истиче колико су често озлоглашене друштвене мреже у њиховом случају одиграле позитивну улогу.

- Знате, у то време нисмо имали чак ни фиксне телефоне, а доласком друштвених мрежа  ми смо стекли могућност да се нађемо и обновимо наше братство. Драго ми је да је ово шесто дружење организовано у мом Тителу. Да сте стигли раније, затекли бисте и нашу браћу из Црне Горе – каже Хорват.

Јевремовић додаје да се идеја о сусретима родила још давно, али да су се услови за то стекли тек 2016. године када је 1. сусрет одржан у Краљеву. После тога окупљали су се у Бајиној Башти, Суботици, Пожаревцу, Јагодини и ове године у Тителу. Окупљања финансирају сами, новац не добијају нити очекују. Следеће године сусрет ће се дешавати у неком другом месту и тако ће тај, да тако кажемо, караван братства и патриотизма наставити да живи и преноси дивне осећаје генерацијама које долазе.

Стево Диклић