Варош с девет одсто незапослених

На евиденцији је 5.132 незапослена лица, што је око девет одсто становништва. По статистици, у периоду од само пола године цифра од 24 одсто незапослених смањила се на свега девет, што свакако иде у прилог чињеници да је град све развијенији и да све више људи ради.

У случајној  анкети са грађанима на градским улицама, догодило се да су нам сви саговорници били из  околних села, односно месних заједница, што само говори да је Митровица одлично повезана са селима. Бране Теодосић из Лаћарка на Главном тргу продаје књиге, а овим послом се бави од 1977. године.

„Моје село је једно од највећих у целој Србији и броји око 12.000 становника“, каже Теодосић и додаје да су недавно добили нов пут који је одличан, али да још увек нису завршени радови на канализацији. Према његовим речима, покривене су главна улица и још неколико споредних, а становници Лаћарка, села које је из дана у дан све веће, стрпљиво чекају да се канализациона мрежа протегне целим насељем.

Покрајина је за ову намену путем конкурса издвојила 20 милиона динара, како би највеће село било највећим делом покривено канализационом мрежом, а радови су у току.

„Најпрече свим Лаћарцима је да се заврше радови на канализацији, јер има доста подземних вода, па мислим да је то жеља свих који живе тамо“, каже Теодосић и додаје да је приметно да је град све већи и да се брзо развија.

Василије Катић из Јарка каже да се у његовом селу које броји мало више од 2.000 становника гради само у приватној режији.

„Пошто сам ја електричар, могу рећи са сигурношћу да је некад било много више посла, а моја струка сада седи код куће“, каже Катић. 

Додаје да је у селу мало младих, али то је нормално јер сви иду у Нови Сад на студије и дођу на славу кући.

Према његовим речима, пошто је раније имао пуно посла у селима око Врања, то је давно прерасло у тренд, да махом у унутрашњости живи старије становништво, а сада је то постало правило и у већим местима.

„Мислим да је у Сремској Митровици све боља ситуација, али опет не знам колико се моје мишљење уважава“, каже Катић.

Бака Вида Продић из Дивоша каже да њено село броји око 3.000 становника, али да је она родом из Мачванске Митровице, и да је након пензије отишла да живи на обронцима Фрушке горе.

„Нама је лепо, живимо на викендици, природа је и чистији ваздух, и муж и ја смо као пензионери отишли тамо да живимо“, каже Продићка која је свој радни век провела у „Митросу“.

Митровица је другачија него што је била, више фирми је отворено, град се проширио, али Вида памти време кад је било још боље.

„Митровица је некад била велика индустрија, односно јак индустријски град, ту су били „Митрос“, шећерана, целулоза“, каже Вида и додаје да је сада у „Митросу“ упослено 300 - 400 радника, док је у њено време тамо радило њих 1.400 и имали су стоваришта по целој Југославији и продавнице и све приде.

Међутим, „Митрос“ намерава да опет постане велика индустрија, а пошто планира да упосли још људи, у средњој школи од ове године биће отворен и смер за месара, што је избор за сваког ко жели упослење одмах након завршене средње школе.

М. Стакић

Фото: Б. Лучић

(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)