У Зрењанину обележена 81. годишњица депортације Јевреја
ЗРЕЊАНИН: Јеврејска општина Зрењанин је јуче, на Пешачком мосту, организовала комеморацију поводом 81. годишњице депортације Јевреја из Зрењанина и Баната.
Са моста су у реку Бегеј, којом су депортовани припадници јеврејског народа, бачени венци у знак сећања на велико страдање бивших суграђана којима је једини грех био то што су били друге вере. Јеврејску молитву за мртве изговорио је председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс. Да се никад не заборави и никад не понови, поруке су које се сваког 18. августа чују са Пешачког моста у Зрењанину.
Председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Албахари казао је да се овом церемонијом одаје почаст свим страдалим који су депортовани, а касније и стрељани само зато што су били другачији, што су били друге вере и само зато што су били Јевреји.
- Сви говоримо да се ово више не понови, али морамо радити на томе. Морамо едуковати младе да препознају неко ново лице зла које никада не спава, да умеју на време реагују да се заиста овако нешто више никада не понови – поручио је Албахари.
Комеморацији су присуствовали и представници јеврејских општина Београд, Нови Сад, Суботица, Кикинда, Панчево и Зрењанин, преживели учесници Холокауста, представници Града Зрењанина, конфесија и грађани Зрењанина.
Готово сви Јевреји из овог града, али и из срезова Српска Црња и Јаша Томић, њих више од 1.200, шлеповима су 18. августа 1941. депортовани у концентрациони логор Топовске шупе у Београду. Одатле су неки од њих касније пребачени у логор Сајмиште. Prеthodno су фашистичке окупационе власти наредиле хапшење свих Јевреја и њихово смештање у затвор, у касарни у Улици краљице Марије, касније згради Пољопривредне школе. Тамо су се налазили под јаком стражом припадника SS jеdinica. Јевреји су за Београд транспортовани у две групе. Прва група, у којој су, већином, била старија лица, кренула је око 8 часова, а друга око 12 часова. Транспортовани су пренатрпаним шлеповима, тако да је у њима било несносно, нарочито за старе и болесне. Осим тога, шлепови су били тако прегрејани да су многе особе губиле свест, док су неки већ током пловидбе умрли.
Након зрењанинског егзодуса, најмасовнијег у овом граду током ратног периода, нестала је цела јеврејска популација, јер највећи део припадника тог народа никада није изашао из логора смрти. У граду је остало свега 38 Јевреја, махом оних који су се крили или живели с лажним документима. Њихових рођака и потомака, као и потомака страдалих сународника, окупљених око Јеврејске општине, данас у Зрењанину живи нешто више од стотину.
Ж. Б.