У тринаест села бачкопаланачке општине активно је бар десетак културно-уметничких друштава 

Хтео неко да призна или не, али културно уметничка друштва (не само у бачкопаланачкој општини) чине нас још увек свесним, колико - толико, да знамо ко смо, шта смо и како у времену интернета, мобилних телефона, ријалитија од живота, јурњавом за новцем и савременим „робовласништвом“, треба и можемо да делом заштитимо своје потомство.               

У Бачкој Паланаци, на пример, а то је слична прича у свим варошима овог габарита, па и већим и мањим градовима наше лепе Србије, све је више старих и средовечних који нас гледају са небеских висина, али је и све мање младих, јер су отишли пут ЕУ, пут других континената. И у овом делу планете, Јужне Бачке, Војводине и Србије деца  све слабије причају између себе, са родитељима и пријатељима, постали су „преписмени“, али - преко телефона и друштвених мрежа. И док се у Бачкој Паланци, као центру комуне, овдашње скоро (полу)професионално културно уметничко друштво „Коста Абрашевић„ већ деценијама успешно доказује на домаћој и међународној сцени, прича се шири и на културно уметничка и просветна друштва у тринаест села ове општине у којима живи више од половине људи ове локалне заједнице.                 

Дакле, и овдашња деца, а из богате Бачке, масовно одоше пут белог света, мајури и телепи се гасе, села постају салаши, варошице села, пуне се Београд, Нови Сад, Ниш и веће вароши, по могућности ближе северној и западној граници наше лепе земље. Сачекаћемо нови попис становништва па схватити да они који су пре деценију, две, три... отишли у бели свет неће да се врате, а њихова деца и унучад не знају српски језик, а тек обичаји, ех... Е, пошто језик и писмо чине препознатљивост једног народа, онда је заиста вредно причати о активностима овдашњих културно уметничких друштава у селима.

КУД „Параге“

Друштво је основано 2002. године да би се деци и и младима омогућило упознавање културног наслеђа, развијање талената у области игре и песме, као и сценске и ликовне уметности, те да се овдашњи млади друже са вршњацима из околине, целе Србије, али и иностранства. Интересантно је да су Параге са око 1.000 становника једно од најмањих места ове општине, али да је ово  КП друштво, ипак, како тако опстало. Овде кажу да је фолклорна секција постојала 15 година и да су деца била веома успешна, али да због све мањег броја деце, али и слабијих услова за рад сада постоји женска певачка група која је прошлог месеца са члановима КУД „Јован Дучић„ из Нове Гајдобре успешно гостовала у Бечу.

Тринаест села у овој општини са непуних 60.000 становника, броји више од половине живља, а има десетак КУД. Свако се од њих сналази се како зна и уме, мада сви помињу помоћ Аматерског савеза општине, па и локалне самоуправе, без које не би опстали, али и спонзора и донатора који помажу од случаја до случаја, док паланачки „Абрашевић„ помаже стручно. Али, немају сва села своју КУД, јер како место са 500 и 300 становника, попут Нештина и Визића, а велику већину чине стари, може да се бави очувањем фолклора, песме и традиције када немају (чак) ни кафане?

После Бачке Паланке, Челарево са око 5.000 становника је највеће место у овој општини, али је специфично и по томе што је у њему још 1947. године основано КУД „Петар Кочић„. Интересанто је да је основано 29. новембра (Дан некадашње велике Југославије), по доласку у некадашњи ЧИБ колониста Крајишника из Босанског Петровца. Људи из Подгрмеча наставили су да негују традиционалне вредности, а пре свега песму, игру и глуму из старог краја, њих и њихових предака. Данас КУД броји око 80 чланова, постоји старија и млађа певачка група, четири фолклорне трупе, а у оквиру друштва ради и оркестар. На бројним такмичењима добили су силне награде, али је познато по организовању многих манифестације. „Кочићеви дани” су најпознатији и у међународним размерама, а састоје се из три целине - књижевни конкурс „Кочићевим сатиричним пером”, изложбе слика у оквиру Ликовне колоније „Кочићу са кистом” и вечери традиционалне песме и игре.

КУД „Благоје Паровић„ у Гајдобри, селу са око 2.700 становника,  основано је 1968. године ради очувања традиције Срба колониста из Источне Херцеговине. Од 1990. године Друштво у свој репертоар уводи и остале игре и из свих крајева Србије и БиХ. КУД данас има 60 чланова у три секције: фолклорна, мушка и женска певачка група и оркестар. Милош Бабаљ, председник КУД, између осталог, каже да је циљ Друштва да очува обичаје и традицију краја из кога су њихови преци дошли у равну Бачку, односно да се не заборави Источна Херцеговина и Босна. КУД је у Србији освојио мноштво награда, а посебно истичу „Златни опанак” у Ваљеву, те 2014. године освојену титулу „Чувари народне баштине Србије”... 

Село Товаришево броји преко 2.500 становника, а КУД „Милета Протић” основано је 2001. године. Након смрти дечака, члана Друштва, који је својевремено преминуо у 13 години живота, овај КУД је постао ЦТК „Небојша Недимовић”. Председница Наташа Дорић каже да су Товаришани 12 година били организатори Међународног дечијег фестивала „Ала волем коло да играм”, да су сарађивали са паланачким КУД „Коста Абрашевић” и новогајдобранским КУД „Јован Дучић”. Долазили су у Товаришево на фестивал многи учесници из Србије, али и Турске, Словеније, Кипра, Републике Чешче, Бугарске, Пољске, Мађарске, Републике Српске, Македоније, Румуније, Украјине, Хрватске... Товаришка деца ишла су на фестивал фолклора „Куновско лето” у Чешкој, на Фестивал „Хлеба” у Бугарској, на фестивал дечијег стваралаштва у Македонију, на сличан фестивал у оближњу Боботу, преко Дунава, у Хрватској.

 Милош Суџум