У Полојској шуми најбољу кобасицу направио Јован Зарупски

Јуче је по топлом али ветровитом времену одржан у присуству око хиљаду људи, а под покровитељством Скупштине општине Бачка Паланка и уз помоћ спонзора.

Такмичило се око 200 произвођача домаће кобасице, кулена и сланине из целе Србије, али и из суседне Хрватске и БиХ, а трочлани жири који су чинили мр техонологије меса Миле Ристић, Мирослав Попин и Сава Бороцки нису имали нимало једноставан посао, јер је требало праведно и стручно оценити најбоље узорке кобасице, кулена и сланине.

Дефинитивно, по оцени стручног жирија, најукуснију и најбољу кобасицу приказао је Јован Зарупски из Бачке Паланке, друго место освојио је производ Николе Мишкова, такође из Паланке, а треће место припало је кобасици коју је приказао Јан Павлов из Бачког Петровца. На овом фестивалу сматра се да је генерални победник онај који победи у конкуренцији кобасица, јер је овај фестивал пре 58 година и основан ради овог производа, а касније су почели да оцењују сланину и кулење.

У конкуренцији кулена прво место припало је Гаври Радивојкову из Обровца, друго је освојио Бранко Рауза из Силбаша, а треће Јован Зарупски из Бачке Паланке. У конкуренцији домаће димљене сланине прво место припало је Драгани Сакић из Куцуре, друго је освојио Јан Хрљез из Бачког Петровца, а треће Новак Мишков из Бачке Паланке.

Манифестацију је с почетка ометао јак ветар, иако су се организатори, које је и овог пута предводио Милош Попов који преко пет деценија учестује у овој манифестацији, побринули да све буде домаћински. Раном зором запаљена је велика ватра па су гости и учесници и пре 9 сати могли да пеку на штаповима сланину, кобасице и месо.

Мирисала је храстова шума и овог пута на омиљене излетничке специјалитете, па је свако ко је пролазио магистралним путем Нови Сад – Бачка Паланка то могао да осети. Било је овде и тамбураша, а они који традиционално долазе на ову манифестацију ради дружења дошли су раном зором, поставили столове, насецкали понуде, нудили ракију и вино...

Дружило се у Полоју, сретали људи који се нису видели од прошлогодишњег фебруара, питали за здравље, породице, другове, пријатеље и комове који се нису јуче појавили у Полојској шуми. Ретка је ово прилика да се за истим столом, поред ватре уз, на пример, печену кобасицу и чашицу, нађу и поразговарају радници и директори, власници фирми и запослени, паори и државни функционери, професори и некадашњи ђаци, пензионери и они који су на почетку радног века. Али, и овог пута, било је мало жена. Оне су узалуд до првог сумрака чекале мушки део породице на недељни ручак. Ништа зато, остаће за понедељак.

Текст и фото: Милош Суџум