U Polojskoj šumi najbolju kobasicu napravio Jovan Zarupski

Juče je po toplom ali vetrovitom vremenu održan u prisustvu oko hiljadu ljudi, a pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Bačka Palanka i uz pomoć sponzora.

Takmičilo se oko 200 proizvođača domaće kobasice, kulena i slanine iz cele Srbije, ali i iz susedne Hrvatske i BiH, a tročlani žiri koji su činili mr tehonologije mesa Mile Ristić, Miroslav Popin i Sava Borocki nisu imali nimalo jednostavan posao, jer je trebalo pravedno i stručno oceniti najbolje uzorke kobasice, kulena i slanine.

Definitivno, po oceni stručnog žirija, najukusniju i najbolju kobasicu prikazao je Jovan Zarupski iz Bačke Palanke, drugo mesto osvojio je proizvod Nikole Miškova, takođe iz Palanke, a treće mesto pripalo je kobasici koju je prikazao Jan Pavlov iz Bačkog Petrovca. Na ovom festivalu smatra se da je generalni pobednik onaj koji pobedi u konkurenciji kobasica, jer je ovaj festival pre 58 godina i osnovan radi ovog proizvoda, a kasnije su počeli da ocenjuju slaninu i kulenje.

U konkurenciji kulena prvo mesto pripalo je Gavri Radivojkovu iz Obrovca, drugo je osvojio Branko Rauza iz Silbaša, a treće Jovan Zarupski iz Bačke Palanke. U konkurenciji domaće dimljene slanine prvo mesto pripalo je Dragani Sakić iz Kucure, drugo je osvojio Jan Hrljez iz Bačkog Petrovca, a treće Novak Miškov iz Bačke Palanke.

Manifestaciju je s početka ometao jak vetar, iako su se organizatori, koje je i ovog puta predvodio Miloš Popov koji preko pet decenija učestuje u ovoj manifestaciji, pobrinuli da sve bude domaćinski. Ranom zorom zapaljena je velika vatra pa su gosti i učesnici i pre 9 sati mogli da peku na štapovima slaninu, kobasice i meso.

Mirisala je hrastova šuma i ovog puta na omiljene izletničke specijalitete, pa je svako ko je prolazio magistralnim putem Novi Sad – Bačka Palanka to mogao da oseti. Bilo je ovde i tamburaša, a oni koji tradicionalno dolaze na ovu manifestaciju radi druženja došli su ranom zorom, postavili stolove, naseckali ponude, nudili rakiju i vino...

Družilo se u Poloju, sretali ljudi koji se nisu videli od prošlogodišnjeg februara, pitali za zdravlje, porodice, drugove, prijatelje i komove koji se nisu juče pojavili u Polojskoj šumi. Retka je ovo prilika da se za istim stolom, pored vatre uz, na primer, pečenu kobasicu i čašicu, nađu i porazgovaraju radnici i direktori, vlasnici firmi i zaposleni, paori i državni funkcioneri, profesori i nekadašnji đaci, penzioneri i oni koji su na početku radnog veka. Ali, i ovog puta, bilo je malo žena. One su uzalud do prvog sumraka čekale muški deo porodice na nedeljni ručak. Ništa zato, ostaće za ponedeljak.

Tekst i foto: Miloš Sudžum