У Новој Црњи планирају повратак земљи и задругама
НОВА ЦРЊА: Општина Нова Црња поседује релативно ограничене потенцијале за сопствени одрживи развој.
Поред пољопривредног земљишта и међународног граничног прелаза, са терминалом у Српској Црњи, релативно значајни развојни потенцијали леже и у сфери обновљивих извора енергије, као што су геотермални извори, соларна енергија, биомаса и ветропотенцијал. Такође, неговање лика и дела Ђуре Јакшића, који је рођен у Српској Црњи, може бити значајан чинилац у развоју културне понуде новоцрњанске општине.
То је закључак изведен у Плану развоја општине Нова Црња за период од 2022. до 2030. године, који је предочен јавности. У овом документу се наводи да је за већину руралних општина на територији АП Војводине, у коју спада и Нова Црња, обрадиво пољопривредно земљиште веома вредан природни ресурс. У овој средњобанатској општини се, иначе, користи 22.335 хектара пољопривредног земљишта.
„Више од половине становништва општине бави се неким обликом пољопривредне делатности. Оно на чему свакако треба радити у наредном периоду је, пре свега, повећање приноса основних ратарских култура (пшеница, кукуруз и сунцокрет), и то ефикаснијом применом агротехничких мера. Затим, пажњу треба усмерити и на проширење складишног простора за одлагање ратарских производа, изградњу хладњача за чување воћа и поврћа, производњу органске хране, удруживање пољопривредних газдинстава у својеврсне кластере и изградњу погона за прераду хране“, стоји у Плану развоја општине Нова Црња.
Аутори овог плана истичу да земљорадничке задруге представљају потенцијал за оживљавање пољопривреде, рурални и локални економски развој и омогућавају смањење миграција из сеоских подручја. Поред њих, на територији општине регистровано је укупно 1.641 пољопривредно газдинство.
„Сеоске земљорадничке задруге, које су у стечају, и које у својини имају пољопривредно земљиште, налазе се у изузетно тешкој ситуацији. Оне нису организоване у складу са потребама малих и средњих газдинстава, те је неопходно подржати иницијативе за формирање задруга у срединама где не постоје или не функционишу“, додаје се у овом документу.
Према подацима из 2020. године, највећа површина пољопривредног земљишта је под житима, и то 16.048 хектара. Под индустријским биљем налази се засејано 5.187 хектара, а заступљени су и крмно биље, шећерна репа, поврће... У општини Нова Црња приметна је недовољна покривеност површина изграђеним системима за наводњавање пољопривредних усева и вишегодишњих засада. Према подацима из 2018. године, наводњава се укупно 157 хектара, од тога 34 хектара ораница и башта, а 123 хектара воћњака.
Поред ратарства, као доминатног облика пољопривредне производње, у одређеној мери је заступљено и
сточарство, али далеко испод потенцијала које општина има у овој области.
Ж. Балабан