У Ђурђеву обележен Дан Русина: Малобројни али остварени

Обележавање празника започето је церемонијалним истицањем  застава Републике Србије, АП Војводине и заставе Русина у Србији, на згради Месне заједнице и просторијама КУД „Тарас Шевченко“. Уследио је културно-уметнички програм, у којем су учествовали чланови тог друштва, као и ученици рецитатори, а истакнуте су важне чињенице о историји и култури Русина, као и о њиховим најважнијим достигнућима.

Национални празник Русини славе поводом 17. јануара 1751. године, када је администратор Франц Јозеф де Редл, у име Хабзбуршке монархије, потписао уговор о насељавању коморске пустаре Велики Крстур. После револуционарне 1848. године, Русини се досељавају у Ђурђево, а данас их овде живи око хиљаду.

Председник Националног савета Русина Борислав Сакач истакао је важност прославе, која се у Ђурђеву обележава 13. пут по реду, односно важност подсећања на дан када су Русини правно и формално добили могућност да се доселе на ове просторе.

Током 300 година, Русини су једино у Србији, конкретно на територији Војводине, успели да постигну максимуме у процесу учествовања у друштву, првенствено у образовању, а та вертикала у образовном систему представља окосницу онога што нас окупља, казао је Сакач.

Моји корени су, додао је, из Ђурђева и када дођем овде, могу да кажем да сам задовољан, јер, иако нас бројчано можда нема много, свакако је присутна идеја припадности русинској заједници, о којој се брину сви који су овде присутни.

Прослави је присуствовао и председник општине Жабаљ Чедомир Божић, који је истакао да Русини имају свесрдну подршку и помоћ локалне самоуправе и да ће настојати да помоћ и подршка буду конкретнији.

Трудимо се да из године у годину из буџета опредељујемо све више средстава за рад организација које заступају интересе русинске националне заједнице, посвећујући изузетну пажњу у остваривању права Русина, како би били остварени најбољи могући услови за очување русинског језика, традиције и културе, рекао је Божић.

На годишњем нивоу, локална самоуправа издваја средства за организације као што су КУД „Тарас Шевченко“, Друштво за очување русинског језика и књижевности, као и за Подручну канцеларију Националног савета Русина. Осим тога, prеthodnе године, Општина Жабаљ помогла је радове на русинској цркви Рођења пресвете Богородице у Ђурђеву, у вредности од пола милиона динара.

Закључено је да су пријатељски и партнерски односи основ за отворена и искрена настојања, у смислу стварања услова за унапређење русинске културе и традиције.

М. Рашић