U Đurđevu obeležen Dan Rusina: Malobrojni ali ostvareni
ĐURĐEVO: Rusini opštine Žabalj u Đurđevu su svečano obeležili nacionalni praznik – Dan Rusina.
Obeležavanje praznika započeto je ceremonijalnim isticanjem zastava Republike Srbije, AP Vojvodine i zastave Rusina u Srbiji, na zgradi Mesne zajednice i prostorijama KUD „Taras Ševčenko“. Usledio je kulturno-umetnički program, u kojem su učestvovali članovi tog društva, kao i učenici recitatori, a istaknute su važne činjenice o istoriji i kulturi Rusina, kao i o njihovim najvažnijim dostignućima.
Nacionalni praznik Rusini slave povodom 17. januara 1751. godine, kada je administrator Franc Jozef de Redl, u ime Habzburške monarhije, potpisao ugovor o naseljavanju komorske pustare Veliki Krstur. Posle revolucionarne 1848. godine, Rusini se doseljavaju u Đurđevo, a danas ih ovde živi oko hiljadu.
Predsednik Nacionalnog saveta Rusina Borislav Sakač istakao je važnost proslave, koja se u Đurđevu obeležava 13. put po redu, odnosno važnost podsećanja na dan kada su Rusini pravno i formalno dobili mogućnost da se dosele na ove prostore.
Tokom 300 godina, Rusini su jedino u Srbiji, konkretno na teritoriji Vojvodine, uspeli da postignu maksimume u procesu učestvovanja u društvu, prvenstveno u obrazovanju, a ta vertikala u obrazovnom sistemu predstavlja okosnicu onoga što nas okuplja, kazao je Sakač.
Moji koreni su, dodao je, iz Đurđeva i kada dođem ovde, mogu da kažem da sam zadovoljan, jer, iako nas brojčano možda nema mnogo, svakako je prisutna ideja pripadnosti rusinskoj zajednici, o kojoj se brinu svi koji su ovde prisutni.
Proslavi je prisustvovao i predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, koji je istakao da Rusini imaju svesrdnu podršku i pomoć lokalne samouprave i da će nastojati da pomoć i podrška budu konkretniji.
Trudimo se da iz godine u godinu iz budžeta opredeljujemo sve više sredstava za rad organizacija koje zastupaju interese rusinske nacionalne zajednice, posvećujući izuzetnu pažnju u ostvarivanju prava Rusina, kako bi bili ostvareni najbolji mogući uslovi za očuvanje rusinskog jezika, tradicije i kulture, rekao je Božić.
Na godišnjem nivou, lokalna samouprava izdvaja sredstva za organizacije kao što su KUD „Taras Ševčenko“, Društvo za očuvanje rusinskog jezika i književnosti, kao i za Područnu kancelariju Nacionalnog saveta Rusina. Osim toga, prethodne godine, Opština Žabalj pomogla je radove na rusinskoj crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Đurđevu, u vrednosti od pola miliona dinara.
Zaključeno je da su prijateljski i partnerski odnosi osnov za otvorena i iskrena nastojanja, u smislu stvaranja uslova za unapređenje rusinske kulture i tradicije.
M. Rašić