У Бођанима само пољопривреда доноси неку зараду
БОЂАНИ: Манастир из 15. века, посвећен Ваведењу пресвете Богородице, краси Бођане, село у општини Бач и одавно је поистовећен са именом села, па се у народу и сада Бођани препознаје по манастиру, споменику културе од изузетног значаја.
Свако место чине људи, а овде су вековима опстајали, изградили и сачували манастир и насеље. Сада их је мање него пре две, три и више деценија, али ипак они који су остали да живе на очевини и дедовини настоје да одрже Бођане и сачекају време да млађим нараштајима предају оно што је деценијама уназад стварано и унапређивано.
Некад су житељи Бођана били у врху по добровољом давалаштву крви па и сада на улазу у место стоји оронула табла с натписом „Најхуманије село у Србији.”
- Имамо сада око 600 становника, а некада је било и преко хиљаду душа - каже председник Месне заједнице Ивица Думенџић. - У давалаштву крви Бођани нису више у врху , јер махом у селу живе старачка домаћниства, али опет има око 50 активних вишеструких давалаца. Имамо Шах клуб „Вељко Влаховић”, који постоји дуже од 50 година, али сада нема ни пет чланова, а некада је бројао тридесет. Заступа га Милорад Модић и настоји да бар одржи Светосавски турнир који сваког јануара из финансијску подршку Општине Бач окупи шахисте из десетак места. Упркос агитацији међу сеоском омладином не назире се да ће шах превладати модерне информационе технологије којима су сада млади окренути.
Фудбалски клуб „Славија” Бођани основан је 1922. године и налази се међу 20 фудбалских клубова, који ће још мало да обележи век постојања. Сада се налази у Бачкопаланачком првом разреду. Имају, кажу овде, екипу, али младићи одлазе у иностранство. Држава води рачуна о клубу, па је новцем Министарства за спорт и омладину стадион ограђен, а локална самоуправа купила је трактор - косачицу за одржавање околине стадиона. Постоји обећање из општине да ће финансирати уређење купатила, изградити теретану на отвореном и терен за кошарку три на три.
У Бођанина постоји и Ватрогасно друштво још од 1935. године. Има торањ за осматрање и стари камион још из 1960. године. Председник МЗ Ивица Думенџић каже да је сада прилика да причом о Бођанима подстакну појединци да донацијом ватрогасци добију ново возило. На сусретима ватрогасаца од чак 40 екипа, овдашњи ватрогасци заузели су десето место, што је добар резултат имајући у виду старост возила и услове у којима раде.
У селу већином живе Срби, који су у неколико наврата насељавали место, а прва генерација стигла је у великој сеоби коју је предводио Арсеније Чарнојевић. У селу има и Мађара и Словака и неколико ромских породица. Током грађанског рата 90-их, овде су стигле српске избеглице из Хрватске, из околине Равних Котара и Карина, и прилагодиле се овдашњем начину живота, с тим што, каже Думенџић, гаје мало више винове лозе, за своје потребе. Председник Месне заједнице каже да је добар део староседелачких породица изумро, у селу више нема презимена Бауранов, али су ту Настићи и Абаџићи који се сматрају овдашњим.
Становници се у Бођанима баве пољопривредом, највише се сеје кукуруз и соја, а од пре десетак година почела је и садња јагода, које су сада на чак 20 јутара. Међутим, нема унапред уговорене продаје, а недостаје и радне снаге за бербу.
- Некада је у Бођанима било много оваца, данас можда стотинак –наводи Думенџић. -Становништво осим од пољопривреде живи и од пензија стечених на раду у иностранству. У селу нема ни мале привреде, фирме или занатске радње. Некад је у шумском газдинству „Лабудњача” радило 400 људи и још толико у сезони. Нама су потребни млади и радна места, да би се село изграђивало и више трошило пара по радњама – наглашава Думенџић. Место има школу до четвртог разреда, лекара који је ту радним данима по четири сата, апотеку, пекару, пошту, две продавнице и неколико кафана. Сваке године уреди се по неки атарски пут, што је приоротет због земљорадње, па је лане сређено 300 метара пута.
- Сваке године буде организовано пролећно сређивање села у коме је месна заједница покретач акције. Лане је скинут део банкина и уграђена столарија у једном делу зграде месне заједнице. Треба да се у неколико улица уреде путеви и тротоари, две стазе на сеоском гробљу и на гробљу изгради паркинг. Шта ће од тога бити урађено зависи од Општине Бач која финансира радове, јер месна заједница нема приходе - наглашава Ивица Думенџић.
Зорка Делић