Терет мигрантске кризе пада на локалне самоуправе

Била је ово добра прилика да се истакне да је Србија дала снажан допринос највишим стандардима у решавању проблема миграната, док ће даљи рад конференције дати одговоре на питања на који начин су локалне, покрајинске и републичке институције одговарале на изазове мигрантске кризе, о чеми ће говорити представници полиције, правосуђа, војске, Комесаријата за избеглице и миграције, центара за социјални рад, просвете, као и представници домаћих и међународних невладиних организација из земље и иностранства – Босне и Херцеговине, Мађарске, Немачке и Македоније.

Надлежне институције у Србији дале су максималан допринос и подршку у решавању проблема миграната и мигрантске кризе. Избеглице које су се, на рути према земљама Европске уније, задржале у нашој земљи нису имале угрожено људско достојанство, њихова деца остварила су право на образовање, здравствену заштиту и третирана су у складу са свим људским правима, оценио је покрајински заштитник грађана проф. др. Зоран С. Павловић.

- Покрајинске институције заиста су на прави начин заједно са свим другим учесницима у поступку збрињавања водиле рачуна да тај поступак буде заснован на највишим стандардима.- истакао је омбудсман Павловић.

Изазови мигрантске кризе могу да се савладају заједничким деловањем свих земаља Европе које се налазе на мигрантској рути, оценили су представници Hanns Сеидел фондације.

- Наш задатак је да подржимо Републику Србију у процесу транзиције, трансформације и на њеном путу ка чланству у Европској унији – рекао је Луц Кобер, директор канцеларије ове фондације за Србију и Црну Гору.

Иако је немогуће утврдити до када ће мигрантска криза трајати, најважнија је сарадња свих институција које учествују у процесу решавања њихових проблема.

- Ми смо надлежни за контролу и боравак странаца и њихово кретање, а самим тим и регуларне мигранте. Министарство унутрашњих послова у сваком случају је адекватно одговорило на сва питања везана за мигрантску кризу- нагласио је Саша Дмитрашиновић, начелник Полицијске управе Сомбор, док је Миладин Нешић, председник Удружења локалних омбудсмана Србије изнео мишљење да је наша земља показала на свом примеру да се права миграната као људи и хуманих бића поштују у условима у којима је то у Србији могуће, а у складу са свим расположивим ресурсима.

Корак даље

У Сомбору се отишло и корак даље у подршци мигрантима, истакао је Антонио Ратковић, заменик градоначелнице. Деца мигранти похађају редовно наставу у градским ОШ „Иво Лола Рибар“ и ОШ „Аврам Мразовић“, а предшколска деца иду у вртић, сви спортски терени су осветљени и омогућавају бављење спортским активностима и у вечерњим сатима, а организоване су и различите радионице психосоцијалне подршке.

Највећи терет, ипак, су поднеле локалне самоуправе, пре свега захваљујући вишегодишњем  искуству у раду са угроженим категоријама и таласом избеглих и прогнаних људи са територије бивше државе, па се у Сомбору врло брзо одреаговало и кренуло у изградњу Транзитно прихватног центра, тако да је према подацима Комесаријата за избеглице од 5. новембра 2016. године до 1.октобра. 2018 године у овом центру евидентирано 1.568 лица из Авганистана, Пакистана, Индије, Ирака, Иран, Марока, Сирије, Турске, Камеруна, Непала или Нигерије, изнео је заменик градоначелнице града Сомбора Антонио Ратковић.

- Смештајни објекти у Транзитно прихватном центру „Шикара“ у Сомбору изграђени су захваљујући донацијама Немачке Владе и хуманитарне организације „Хелп“ и Европске заједнице преко извршних партнера „Мерси кор“ и Хаусинг центар“. Сви грађевински објекти су рађени у сарадњи са јавним предузећима града, уз владину документацију надлежних служби Града Сомбора, уз изградњу пратеће инфраструктуре - казао је Ратковић.

М. Миљеновић

Пројекат „Јавни интерес у Сомбору“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.