Teret migrantske krize pada na lokalne samouprave

Bila je ovo dobra prilika da se istakne da je Srbija dala snažan doprinos najvišim standardima u rešavanju problema migranata, dok će dalji rad konferencije dati odgovore na pitanja na koji način su lokalne, pokrajinske i republičke institucije odgovarale na izazove migrantske krize, o čemi će govoriti predstavnici policije, pravosuđa, vojske, Komesarijata za izbeglice i migracije, centara za socijalni rad, prosvete, kao i predstavnici domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija iz zemlje i inostranstva – Bosne i Hercegovine, Mađarske, Nemačke i Makedonije.

Nadležne institucije u Srbiji dale su maksimalan doprinos i podršku u rešavanju problema migranata i migrantske krize. Izbeglice koje su se, na ruti prema zemljama Evropske unije, zadržale u našoj zemlji nisu imale ugroženo ljudsko dostojanstvo, njihova deca ostvarila su pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i tretirana su u skladu sa svim ljudskim pravima, ocenio je pokrajinski zaštitnik građana prof. dr. Zoran S. Pavlović.

- Pokrajinske institucije zaista su na pravi način zajedno sa svim drugim učesnicima u postupku zbrinjavanja vodile računa da taj postupak bude zasnovan na najvišim standardima.- istakao je ombudsman Pavlović.

Izazovi migrantske krize mogu da se savladaju zajedničkim delovanjem svih zemalja Evrope koje se nalaze na migrantskoj ruti, ocenili su predstavnici Hanns Seidel fondacije.

- Naš zadatak je da podržimo Republiku Srbiju u procesu tranzicije, transformacije i na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji – rekao je Luc Kober, direktor kancelarije ove fondacije za Srbiju i Crnu Goru.

Iako je nemoguće utvrditi do kada će migrantska kriza trajati, najvažnija je saradnja svih institucija koje učestvuju u procesu rešavanja njihovih problema.

- Mi smo nadležni za kontrolu i boravak stranaca i njihovo kretanje, a samim tim i regularne migrante. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svakom slučaju je adekvatno odgovorilo na sva pitanja vezana za migrantsku krizu- naglasio je Saša Dmitrašinović, načelnik Policijske uprave Sombor, dok je Miladin Nešić, predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije izneo mišljenje da je naša zemlja pokazala na svom primeru da se prava migranata kao ljudi i humanih bića poštuju u uslovima u kojima je to u Srbiji moguće, a u skladu sa svim raspoloživim resursima.

Korak dalje

U Somboru se otišlo i korak dalje u podršci migrantima, istakao je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice. Deca migranti pohađaju redovno nastavu u gradskim OŠ „Ivo Lola Ribar“ i OŠ „Avram Mrazović“, a predškolska deca idu u vrtić, svi sportski tereni su osvetljeni i omogućavaju bavljenje sportskim aktivnostima i u večernjim satima, a organizovane su i različite radionice psihosocijalne podrške.

Najveći teret, ipak, su podnele lokalne samouprave, pre svega zahvaljujući višegodišnjem  iskustvu u radu sa ugroženim kategorijama i talasom izbeglih i prognanih ljudi sa teritorije bivše države, pa se u Somboru vrlo brzo odreagovalo i krenulo u izgradnju Tranzitno prihvatnog centra, tako da je prema podacima Komesarijata za izbeglice od 5. novembra 2016. godine do 1.oktobra. 2018 godine u ovom centru evidentirano 1.568 lica iz Avganistana, Pakistana, Indije, Iraka, Iran, Maroka, Sirije, Turske, Kameruna, Nepala ili Nigerije, izneo je zamenik gradonačelnice grada Sombora Antonio Ratković.

- Smeštajni objekti u Tranzitno prihvatnom centru „Šikara“ u Somboru izgrađeni su zahvaljujući donacijama Nemačke Vlade i humanitarne organizacije „Help“ i Evropske zajednice preko izvršnih partnera „Mersi kor“ i Hausing centar“. Svi građevinski objekti su rađeni u saradnji sa javnim preduzećima grada, uz vladinu dokumentaciju nadležnih službi Grada Sombora, uz izgradnju prateće infrastrukture - kazao je Ratković.

M. Miljenović

Projekat „Javni interes u Somboru“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.