Светосавска улица у Зрењанину некада се звала Кујунџијска У ЗЛАТО И КЊИГЕ ОКИВАЛИ
ЗРЕЊАНИН: На зиду куће, на почетку Светосавске у Зрењанину, стоји табла која у неколико реченица говори о историји града и саме улице, али и занатства у садашњем Зрењанину а некада Бечкереку. На табли пише да се улица, која сада носи назив Светосавска, до почетка 19. века звала Кујунџијска.
„Ова улица се до почетка 19. столећа звала Кујунџијска. У њој је током 16, 17. и 18. века радило десетак кујунџија и златара, од којих су најчувенији били Петар Смедеревац и Вук Кујунџија“, пише на овој табли.
Историја памти Петра Смедеревца по томе што је, сем украсних предмета, окивао у злато и сребро и црквене књиге. Због изузетне уметничке вештине у кујунџијско – златарском занату, он је, по налогу игумана манастира Крушедола Силвестра, 1543. године оковао јеванђеље посвећено владици Максиму Бранковићу, бившем српском деспоту. Оно се и данас чува у овом манастиру као једна од најзначајнијих црквена реликвија.
Традиција израде кујунџијско – златарских уметничких и украсних предмета настављена је у Бечкереку и под Турцима, који нису спречавали ову радиност. Захваљујући томе, остало је забележено име Вука Кујунџије из Бечкерека, који је 1663. године оковао јеванђеље за српски манастир Грабовац, у Мађарској, а које се данас чува у Музеју српске православне цркве у Сент Андреји.
Вредна уметничка дела, која су израђена у овом граду, сведоче да је Бечкерек био веома важан златарски центар у шеснаестом веку. У међувремену је кујунџијски занат потпуно нестао, а са њим и кујунџије. Остала је само табла да подсећа на нека давна времена.
Ж. Б.