Свечана академија у оквиру Пупинових дана у Идвору

Испред споменика „научењаку са пашњака” положено је цвеће. Манифестација „Пупинови дани” почела је 5. октобра, а потрајаће до суботе, 15. октобра када ће бити одржана трка  основаца.

- Имали смо већ интерактивну и едукативну представу за децу „Кола, пешак, смешак”, организовали промоцију књиге „Идворске руковети” Ђурице Крстина, који је награђен на конкурсу Савеза за културу Општине Ковачица – каже директор Дома културе „Михајло Пупин” Светислав Закић.  - Ове године имамо и трку око Бледског језера, коју организују наши сарадници из Српске библиотеке „Михајло Пупин” из Љубљане. Тамо од 2014. постоји споменик Пупину који је реплика овог нашег у Идвору.

Први велики међународни скуп у Идвору, посвећен Пупину одржан је 1979. године. Од тада па до данас, 9. октобар има посебно место у календару и обележавао се на различите начине. У последњих две деценије усталило се локално обележавање у Идвору у сарадњи са Фондацијом „Младен Селак” из Београда.

- Михајло Пупин је комплексна и слојевита личност, био је светски научник који је обележио иисторију цивилизације, започео другу индустријску револуцију – подсећа Бранко Ковачевић, члан УО Фондације „Младен Селак”. - Пупин је био професор универзитета, остаће запамћен као отац наставе електротехнике, јер ју је увео на Колумбија универзитету у Њујорку, али је помогао да је и ми уведемо 1894. године на Великој школи у Београду. Био је везан за овај регион иако је био амерички држављанин и научник. Помогао је Пашићу да се створи Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца те да се јужни Словени уједине, што је била вековна жеља али се, нажалост, није одржала. Пупин је био и књижевник, добио је Пулицерову награду 1924. године за своју аутобиографију која је била обавезна лектира на којој су се васпитавала америчка деца. Тада се стварао вредносни систем који је омогућио Америци да постане најразвијенија земља на свету. Увео је науку на велика врата, спојио је инвеститоре и научнике. Данашње генерације нису свесне колико нас је Пупин задужио, али наша Фондација ради на популаризацији науке, зато смо превели Пупинову аутобиографију на српски и бесплатно је делимо средњошколцима и студентима.

Захваљујући онима који лик и дело Пупина не заборављају, најбољима од најбољих уручена су признања. Добитници Пупинове медаље су инжењер Мирко Стојковић, дипломирана економисткиња Маријана Мелиш, menayer туризма Јарослав Стеванов и издавач Дуга Радованов. Медаља Тесла-Пупин припала је тенисеру Новаку Ђоковићу, док је Пупинова медаља за најбољу књигу отишла у руке публицисти и писцу Радославу Лалету Павловићу за дело „Пупин – ловац на звезде”. Од ове године Идвор има још два почасна грађанина – оперског певача Жељка Лучића и научника из Велике Британије Малколма Купера. 

На свечаној академији била је награђена и младост, односно најдаровитији ученици: Лука Царевић, Алекса Ђорђевић, Милан Гелић и Јован Бенгин, док су награду Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин” из Панчева добили Татјана Флора, Селена Гвозденовић, Лука Прпић, Ања Шушњар, Михајло Слијепчевић, Софија Вељановски, Зорана Трипковић, Стефан Илић, Илија Серафимовић, Милица Дангубић, Угљеша Кузманов, Александар Станић (аутор приказаног филма „Пупин и ја”) и Владимир Михајлов.

- Филм „Пупин и ја” настао је по урбаној легенди из средине 70-их година, када се причало да се Пупин појављивао појединим људима са великим проблемима у животу, и давао им смернице какао да то превазиђу – појашњава своје остварење Аександар Станић,  ученик трећег разреда Средње музичке школе у Панчеву. - Једна од неостварених Пупинових жеља била је да се Народни дом у Идвору бави производњом полуготових и готових производа, јер је сматрао да Војводина има довољно потенцијала да произведе добра довољна за целу тадашњу државу, а да остане и за извоз. Отуд идеја да главни лик у филму има проблем око пољопривреде, што ће му се остварити у другом делу филма који ће се снимати на пролеће. А ја да имам прилику да се посаветујем са Пупином, с обзиром на то да се бавим музиком, питао бих га како да унапредим звук. Бавим се проучавањем 4Д звука, а он је био физичар и могао би да ми помогне како да створим реалан звук у нереалним условима.

Л. Радловачки